English >>>

VESTI NEKRETNINE - Procitajte najvaznije vesti  i dogadjaje u Beogradu...

Ariva 2006:   :: januar :: februar :: mart :: april :: maj :: jun :: jul :: avgust :: septembar :: oktobar ::
:: novembar :: decembar ::

Porez za stanove na moru
BUDVA

Glas Javnosti - Ponedeljak, 12. Jun 2006. Vikend stanovi i kuće u Crnoj Gori koje poseduju strani državljani, posle osamostaljivanja Crne Gore biće dodatno popisani i oporezovani stopom od najmanje tri odsto, izjavio je vladin ekspert, profesor dr. Rade Ratković sa Fakulteta za turizam u Baru. Ratković je preporučio hitno usvajanje nove fiskalne politike u stambenoj oblasti na lokalnom nivou, po kojoj će nekretnine biti predmet posebnog oštrog oporezivanja. Državljani Srbije poseduju u Crnoj Gori najmanje 20 hiljada kuća i stanova.

Srbi prodaju vikendice

Novosti - Nedelja, 11. Jun 2006. S. GREGOVIĆ, 10. jun 2006. ZBOGOM vikendice, vraćam se kući.
Malo u šali, više u zbilji ovih da na se u Crnoj Gori, čuje ovaj slogan. Naročito na njenom jugu, uz samu obalu, ali i u Podgorici.
Prodaja nekretnina, posebno na Crnogorskom primorju je aktuelna već duže vreme. Vikendice, stanove i naročito placeve uveliko kupuju Rusi, potom Englezi i drugi Evropljani, ali i gastarbajteri iz bivših jugo-re publika. Stanove prodaju uglavnom privatna preduzeća i pojedinci koji na celom području od Igala do Ulci nja uveliko "grade za tržište". Dodatnu pak tenziju prometu nekretnina dali su vlasnici vikendica i stanova s područja Srbije, koji prodaju svoju imovinu.
Zaposleni u beogradskoj agenciji "Alka" saopštavaju da su imovinske transakcije pojačane od kako je Crna Gora na referendumu izglasala nezavisnost. Samo tokom protekle nedelje četvorica su prodali svoje vikend kuće u Crnoj Gori s namerom da na području Srbije kupe nekretnine. U agenciji naglašavaju da su u pitanju ljudi koji su imali svoju imovinu u mestima u kojima je pobedio suverenistički blok.
Slična je priča i iz podgoričke agencije "Zona". Promet je, kažu, porastao u glavnom gradu Crne Gore i na primorju. Najviše je, podsećaju iz "Zone", zahteva s područja Paštrovića (predao od Buljarice do Jaza), Budve, Luštice, Herceg Novog. Kupci su mahom - stranci.

- Dosta je zahteva za kompenzaciju: nekretnine na obali nude se za objekte u Nišu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu... vele u "Zoni".
Ima i drugih slučajeva trgovine vikendaša iz Srbije. Uveliko se vikend kuće i stanovi za ovo leto izdaju u zakup strancima.
U nadležnim ministarstvima crnogorske vlade, takođe i u samim opštinama, su kategorični: eventualni strah kod vikendaša i ostalih koji imaju svoju imovinu u Crnoj Gori je potpuno neopravdan. Imovina je, kažu, zagarantovana, kako aktuelnim zakonima, tako i onima koji će uslediti. Dakle, neće biti nikakvih promena u odnosu na period pre referenduma, kada je Crna Gora bila u državnoj zajednici sa Srbijom.
No, u to, ipak, neki ne veruju. Drugi se plaše da će možda novi zakoni povećati porez na vikendice za strane državljane pa i stoga žure. Opravdano ili ne pokazaće vreme.

NEBU POD OBLAKE!
Belgijska firma "Besiks" želi da na Novom Beogradu napravi najvišu zgradu u Evropi od čak 333 METRA

Press - Četvrtak, 8. Jun 2006. Beograd bi uskoro mogao da na mapi Evrope bude upisan kao metropola sa ubedljivo najvišom građevinom. Za izgradnju nebodera od sto spratova i neverovatna 333 metra, na Novom Beogradu, preko puta Palate federacije, zainteresovana je belgijska firma "Besiks". Prema njihovoj ideji, čudo od zgrade bilo bi u obliku slova "A" i u donjem delu građevine bio bi poslovni, a u gornjem stambeni prostor.
Na vrhu grandiozne građevine mesto je rezervisano za restoran sa panoramskim pogledom na grad. Prema nezvaničnim informacijama, Belgijanci su spremni da na arhitektonsko čudo na Novom Beogradu potroše oko 250 miliona evra.
Međutim, da bi počela izgradnja ove atraktivne građevine, neophodno je da se prethodno završi detaljni urbanistički plan, zemljište nađe na javnom konkursu i da investitor ponudi konkretna rešenja.
- Belgijska firma nas je kontaktirala prošle godine i mi smo im objasnili da postoji zakonska procedura koju moramo da ispoštujemo. Ideja je super i svi koji žele da investiraju u Beograd su dobrodošli. Međutim, ne može neko da dođe i kaže: "Ja hoću tu da gradim", i da dobije zemljište. Tražili smo im da nam pored projekata pošalju i neku vrstu pisma, u kojem bi nam obrazložili na koji način će finansirali gradnju. Međutim, od tada se više nisu javili - rekao je juče za Press Đorđe Bobić, gradski arhitekta.
Prema njegovim rečima, u toku je izrada detaljnog plana za deo između "Arene" i zgrade SIV-a, gde je planirana izgradnja beogradskog "Siti centra", sa oko 400.000 kvadrata poslovnih i zabavnih sadržaja.
- U septembru bi trebalo da objavimo konkurs za urbanističko arhitektonsko rešenje ovog bloka. Već sledećeg proleća trebalo bi da bude raspisan tender za investitore koji će graditi veoma visoke poslovne zgrade za svoja predstavništva, gde će moći da konkurišu i Belgijanci. Moje lično mišljenje je da bi tako velika zgrada "pojela" ostale objekte. Ipak, takva gradnja na ovom zemljištu je moguća - kaže Bobić.
Kako smo saznali, ukoliko priča sa Belgijancima ne uspe, umesto najviše zgrade u Evropi, na tom zemljištu bi se gradilo više zgrada od po dvadesetak spratova.
- Strane i domaće firme zainteresovane su za gradnju na Novom Beogradu zbog odlične infrastrukture i rešenih imovinsko-pravnih odnosa. Tamo je najviše neiskorišćenog zemljišta i velikih parcela, imovina je rešena, zemljište uknjiženo, a veoma su pogodne prostrane saobraćajnice i kompletno urađena infrastruktura. Zato i žurimo sa izradom detaljnog plana za Blok 26 i deo Bloka 25, da bismo počeli izgradnju budućeg centra biznisa, zabave i sporta - objašnjava Bobić.
Prema poslednjim podacima Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, do sada je u zakup dato više od 180.000 kvadrata, a u pripremi je oko 300.000 kvadrata koji čekaju investitore.
A. ERAKOVIĆ

Visina neograničena

Na prostoru Bloka 26 i Bloka 25 moguće je podići oko 400.000 kvadratnih metara samo poslovnog prostora, i to bi bilo poslovno jezgro Novog Beograda.
- Visina budućih zgrada neće biti ograničena, a od investitora ćemo tražiti da prilože idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje. Prednost na konkursu imaće oni koji budu želeli da grade najveću zgradu, ali već sad možemo da preciziramo da će zahtev biti da kula bude visoka 300 metara (70-100 spratova). Biće dosta teško naći takvog investitora. Razgovarali smo sa nekoliko velikih graditelja iz Amerike, koji su izrazili volju da dođu u Beograd, pogledaju lokacije i ispitaju uslove, kako bi procenili koliki su profiti - kaže Bobić.

Crnogorci dižu cene stanova
Na tržištu velika ponuda nekretnina koje nemaju kupce
Najviše se traži skroman krov nad glavom koji je komforan, a nije skuplji od 50.000 evra

Glas Javnosti - Četvrtak, 8. Jun 2006. BEOGRAD - Promet stanova blago pada i uskoro se može očekivati da cene krenu nadole, naročito većih i skupljih. Cene manjih teško da će se menjati jer se određuju paušalno, bez temeljnijeg vrednovanja lokacije ili kvaliteta - kazala je Kaća Lazarević, vlasnik agencije za nekretnine "Alka" i dodala da je jedan od glavnih problema veoma slaba ponuda manjih, dobrih stanova, vrednih do 50.000 evra, iako se dosta traže.

U agenciji "Menadžer" naglašavaju da čak 70 odsto građana traži garsonjere, jednosobne i eventualno dvosobne stanove.

- Ostalih 30 odsto uglavnom "otpada" na vrlo velike stanove od po 130 ili 150 kvadrata. NJih kupuje posebna klijentela, često i stranci, ali i domaći ljudi koji imaju novca. Praktično postoje dve kategorije kupaca koji dominiraju tržištem - tvrdi Milan Simonović iz "Menadžera". Upravo zbog toga stanovi srednje veličine teško nalaze kupca.

Prema njegovim rečima, čak 90 odsto trgovanja predstavljaju takozvane vezane transakcije, kada građani prvo prodaju stari stan da bi kupili neki manji ili uz doplatu i veći. Simonović, međutim, za kvalitet ponude "ne može da kaže da je loša" i primećuje poboljšanje među stanovima koji nisu skuplji od 35.000 evra.

Iako je u poslednje vreme tržište nekretnina skoro zamrlo, u agenciji "Alka" kažu da su transakcije u Beogradu pojačane od kada je Crna Gora na referendumu izglasala nezavisnost.

- Za ovih nedelju dana imali smo četiri klijenta iz Crne Gore koji su tamo prodali svoje kuće i vikendice i sada kupuju prostor u Srbiji da bi se preselili. To su uglavnom ljudi iz mesta u kojima nije pobedio suverenistički blok - objašnjava Lazarevićeva.

Prema njenim rečima, među glavnim preprekama razvoju tržišta i padu cena su nepovoljni stambeni krediti i nezainteresovanost države da finansijski podrži kupovinu stanova. Tako, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, koja omogućava nabavku nekretnina po veoma povoljnim kamatnim stopama, ne odobrava kupovinu bez učešća, niti kreditiranje neuknjiženih stanova, zbog čega najveći broj građana nema mogućnosti da dođe do svog krova nad glavom.

- Država se ne brine o tome da kvadrat bude dostupan svima. Treba sniziti naknade za gradsko građevinsko zemljište koje u ukupnoj ceni stana čine trećinu troškova i porez na prenos vlasništva vratiti sa pet na tri odsto - poručuje Lazarevićeva.

NJen kolega Budimir Rebrenović iz agencije "Beokom" potvrđuje da su skupi i nedostupni krediti prepreka da se obezbedi krov nad glavom. Prodaju usporava, potvrđuje Rabrenović, i to što je u ponudi mali broj stanova koji koštaju od 30.000 do 40.000 evra. Takvi stanovi su najpopularniji, ali se malo grade.

Rabrenović ističe da ne očekuje da će kvadrati pojeftiniti, naprotiv, kako kaže, cene rastu svake nedelje. "U Srbiji nema pravila, jer jednostavno nemamo tržište", dodaje Rabrenović.

A. D. Milošević

Pad cena stanova za 20 odsto
Zamrlo tržište nekretnina u Srbiji

Blic - Subota, 3. Jun 2006. Tu se kvadratni metar nudi i do 20 odsto jeftinije nego pre dva meseca. U agencijama za nekretnine kažu da je „promet praktično nula“, da kupaca nema i da su glavni razlozi (pre)skupi krediti, veća ponuda stanova u novogradnji i politička situacija (odvajanje Crne Gore).

Ovo je drugo mirovanje tržišta nekretnina za poslednjih godinu i po dana, kaže za “Blic” Katarina Lazarević iz beogradske agencije “Alka“. Prvo je bilo u januaru 2005. godine kada je uveden PDV. Sadašnji zastoj u prometu ima veze sa političkom situacijom, sa odvajanjem Crne Gore od Srbije.

Uvek se politička situacija odrazi na tržište nekretnina. Mnogi koji su hteli da prodaju ili kupe nekretninu u Srbiji ili Crnoj Gori čekali su poslednjih meseci da vide kako će da se razreši politička situacija.

Kvadratni metar najskuplje novogradnje u Beogradu, u nekim slučajevima, pao je sa 2.500 na 1.850 evra. Stan od 78 kvadrata na Kalenić pijaci prodaje se za 1.200 evra po kvadratu, što nikada nije bilo.

Prodavci nekretnina u Novom Sadu napominju da je u poslednja dva meseca tražnja za stanovima u svim delovima grada opala, a pretpostavljaju da je osnovni uzrok to što potencijalni kupci čekaju povoljnije kredite.

Jovica Aradski, vlasnik agencije „Kruna“ kaže, da je cena kvadratnog metra stana u novogradnji od 550 do 750 evra, što zavisi od lokacije, dok je pre pola godine ona iznosila od 600 do 800 evra. On procenjuje da će cene i dalje padati.

Cene nekretnina u Kragujevcu nisu menjane od kraja prošle godine, rekao je Radiša Milićević, vlasnik jedne agencije. U ekstra zoni kvadratni metar stambenog prostora prodaje se od 770 do 850 evra.

Prijava imovine i bez dokumenata
Evidentiranje oduzetih nekretnina do 30. juna

Blic - Petak, 2. Jun 2006.
Raniji vlasnici ili njihovi naslednici kojima je imovina na teritoriji Srbije oduzeta bez naknade mogu podneti prijavu za povraćaj imovine do 30. juna ove godine. Mile Antić, koordinator „Mreže za restituciju“, savetuje građane da obavezno podnesu prijavu čak i ako ne uspeju da prikupe potrebnu dokumentaciju.

Po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine prijave se podnose Republičkoj direkciji za imovinu, u dva primerka, lično ili putem preporučene pošiljke i isključivo na obrascu POI koji se može kupiti u knjižarama „Službenog lista“. Zakonom je precizirano da se prijave mogu odnositi na svu imovinu koja je različitim državnim aktima (nacionalizacija, konfiskacija...) oduzeta nakon 9. marta 1945. godine. Mile Antić, koordinator koalicije nevladinih organizacija „Mreža za restituciju“, kaže da su gužve u katastrima, gde se trenutno rešavaju zahtevi podneti novembra prošle godine, glavni problem u prikupljanju dokumentacije. Iako Republička direkcija za imovinu u svom tumačenju kaže da će građani koji ne podnesu kompletnu dokumentaciju u predviđenom roku izgubiti pravo na povraćaj, Antić savetuje građane da obavezno podnesu prijavu jer će, tokom trajanja postupka, biti mogućnosti da se dokumentacija dopuni.

Srbija je, podseća Antić, jedina zemlja u tranziciji koja nije donela zakon o denacionalizaciji koji je 2004. godine usvojila čak i Albanija. U Rumuniji je Zakon o denacionalizaciji donet još 1996. i do sada je obrađeno oko 230.000 hiljada zahteva za povraćaj imovine. Na osnovu do sada podnetih prijava (šest-sedam hiljada), Antić procenjuje da će do 30. juna zahtev za povraćaj imovine dostaviti najviše 30 do 40 hiljada građana, što je jedva desetak odsto ukupnog broja oštećenih.

Po Zakonu o privatizaciji pet odsto privatizacionih prihoda izdvaja se u Fond za restituciju. Na pitanje koliko je do sada prikupljeno para u tom fondu, naš sagovornik kaže:

- Još 1. decembra prošle godine poslali smo dopis ministru Bubalu da nam kaže koliko je para prikupljeno u Fondu za restituciju, ali nam do danas nije odgovorio. Prema informaciji Ministarstva finansija s kraja 2005. u Fondu se nalazi tek nešto više od 50 miliona evra što je, imajući u vidu dosadašnje prihode od privatizacije, duplo manje od sume koja je, po zakonu, morala da se izdvoji - kaže Antić. B. Krivokapić

Stambeni krediti u devizama
Predlog zakona o deviznom poslovanju

Blic - Četvrtak, 1. Jun 2006.
Krediti za kupovinu stanova moći će da se uzimaju i u devizama, predviđeno je Predlogom zakona o deviznom poslovanju koji je upućen Skupštini Srbije i koji bi trebalo da se po hitnom postupku tokom juna nađe u skupštinskoj proceduri.

Lidija Smiljanić, pomoćnik ministra finansija izjavila je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da je predviđena i mogućnost da se potraživanja u inostranstvu prodaju za devize. Time bi, pojasnila je ona, izvoznici bili stimulisani da prodaju svoja potraživanja i tako dođu do likvidnih sredstva za poslovanje. Rok za naplatu izvoza i uvoza robe po osnovu plaćenog avansa produžava se sa 90 na 180 dana, a ako se taj rok ne ispoštuje posao se u Narodnoj banci Srbije registruje kao komercijalni kredit.

- Predlogom zakona omogućeno je kupovanje dugoročnih hartija od vrednosti koje izdaju strana pravna lica - rekla je Smiljanićeva i najavila da će kazne za ugovore zaključene na osnovu lažne dokumentacije biti veoma stroge.

Iznos deviza koje građani mogu iznositi iz zemlje bez ikakve potvrde biće utvrđen posebnim podzakonskim aktom. Ta suma sada iznosi 2.000 evra.

Vlada Srbije pripremila je i Predlog zakona o slobodnim zonama kojim je predviđeno da i inostrana pravna lica mogu biti većinski osnivači društava za upravljanje zonama. Tri sadašnje slobodne zone - u Subotici, Zrenjaninu i Pirotu, prema rečima Vesne Hreljec-Ivanović, pomoćnika ministra, moraće u roku od tri meseca po donošenju zakona Vladi Srbije da podnesu zahtev za saglasnost za poslovanje. Na robu koja u slobodne zone bude ulazila radi proizvodnje neće se plaćati carina i porez na dodatu vrednost.

Fantomi pikiraju na savezne stanove
Sindikalci državne zajednice juče poslali upozorenje Maroviću, Tadiću, Koštunici...
U pismu na koje je juče potpise stavilo 400 zaposlenih u institucijama državne zajednice traži se hitno objavljivanje podataka o broju stanova kojima "raspolaže" Savet ministara državne zajednice i ko bi trebalo da ih dobije

Glas Javnosti - Četvrtak, 1. Jun 2006.
Sindikat zaposlenih u institucijama državne zajednice SCG, koji je uoči referenduma u Crnoj Gori podigao veliku medijsku prašinu i tako, bar privremeno, uspeo da zaustavi nezakonitu raspodelu velikog broja "saveznih" stanova u Beogradu, a od kojih je ne mali broj trebalo da zaposednu "odlazeći" crnogorski kadrovi - juče se ponovo oglasio pismom upozorenja najvišim funkcionerima "nestajuće" državne zajednice SCG i Srbije, Svetozaru Maroviću, Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici kao i Zoranu Šamiju i Mlađanu Dinkiću. Tema pisma je "nepoznati broj stanova", nagađa se da je reč o oko 200, koje su "nadležni" nameravali na brzinu i ispod žita da podele, na osnovu tajno skrojene rang-liste, tajnih kriterijuma, tajnih imena, tajnih dokaza o stambenoj ugroženosti kandidata... Ta nečija namera je zaustavljena na nekoliko dana, a sindikalcima je zvanično poručeno kako se, eto, stanovi neće deliti "pre referenduma u Crnoj Gori".

Tajne rang-liste
U pismu, na koje je juče potpise stavilo 400 zaposlenih državne zajednice, i ovog puta se upozorava na višegodišnju praksu podele "saveznih" stanova - van rang-liste i zakonskih kriterijuma, i zahteva hitno objavljivanje podataka o broju stanova kojima trenutno "raspolaže" Savet ministara državne zajednice i ko bi trebalo da ih dobije. Taj podatak, inače, zaposleni nikada nisu uspeli da doznaju, pa u najnovijem obraćanju najvišim državnim službenicima zahtevaju da se obnaroduje famozna rang-lista za raspodelu "preostalih" stanova i kredita, i to po segmentima, kao i da se objavi spisak radnika koji od ranije imaju pravosnažna rešenja za stanove.

Sindikalci se, očigledno plaše da bi kontingent stanova i sredstava za kredite mogli u mogućoj "gužvi" oko razdruživanja Srbije i Crne Gore da, jednostavno, nestanu, pa traže da nadležna tela državne zajednice i Vlada Srbije ažuriraju rešavanje stambenih problema zaposlenih, prvenstveno najugroženijih radnika, sa najdužim stažom i sa rešenjima.

Koliko njihov strah nikako nije bez osnova, pokazuje i nedavna izjava generalnog sekretara Saveza ministara Igora Jovičića, koji je povodom odluke da se odloži podela "saveznih" stanova posle referenduma, pored ostalog naveo i da na lageru "ima osam službenih stanova". Međutim, prema podacima koje je prikupio sindikat, ima oko 50 tih stanova, pa se postavlja pitanje da li su, u međuvremenu, isparila 42 stana i kako, ili je pak reč o nekoj zamci.

Više od 600 prijava
Zaposleni u organima zajedničke države kažu da od Jovičića, inače, nikada nisu mogli da dobiju podatke o stanovima, a da su mnogi direktori i ministri ili pomoćnici iz Crne Gore povremeno arogantno zloupotrebljavali položaj i ovlašćenja, pa su, recimo, u Beogradu zapošljavali svoje zemljake, bez odgovarajuće stručne spreme, koji bi posle kratkog vremena napuštali službu, ali s pravom na nadoknadu - i to u naredne dve godine, iako zakon kaže da funkcioner ima pravo na platu još godinu dana, a radnik iz Srbije još šest meseci.

Zanimljivo je da su "nadležni" pokušali da podele tih 200-tinak stanova (brojka kojom se spekuliše), na osnovu konkursa od pre četiri godine, i da je tada bilo evidentirano 400 prijava, a da se sada broj "ugroženih" popeo na 600 slučajeva. Sindikalci kažu da je najveći nalet novih "beskućnika" došao iz Ministarstva spoljnih poslova, koji su tražili još 100 stanova. M. D.

Davinić optužen za nezakonitu raspodelu stanova
Pred Vojnim odeljenjem Okružnog suda počelo suđenje bivšem ministru odbrane SCG

Danas - Četvrtak, 1. Jun 2006.
Beograd - Pred Vojnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu juče je počelo zatvoreno suđenje bivšem ministru odbrane SCG Prvoslavu Daviniću zbog zloupotrebe službenog položaja prilikom dodele osam stanova pripadnicima specijalne vojne jedinice "Kobre".
Suđenje je zatvoreno za javnost zbog iznošenja dokumenata i podataka koji imaju status službene tajne, a Davinić se tereti da je pripadnicima "Kobri" dodelio veću kvadraturu stanova u beogradskim naseljima Cerak i Bežanijska kosa nego što im je to pripadalo prema zakonu. Pošto je Davinić izneo svoju odbranu, nastavak suđenja je zakazan za 13. septembar.

Bivši ministar odbrane SCG rekao je novinarima da je pred sudom odbacio optužbe i da je u svom iskazu pokazao da je postupao u skladu s propisima.
- Imao sam ovlašćenje da ljudima koji su obezbeđivali predsednika SCG i Srbije, načelnika Generalštaba i mene, na prioritetnoj osnovi obezbedim stanove dok vrše tu funkciju. Tokom pretresa prezentirana su nova značajna dokumenta koja otklanjaju svaku sumnju u ispravnost moje odluke - rekao je Davinić, izrazivši uverenje da će na kraju presuda biti "doneta na osnovu prava i pravde". Beta

- vrh strane -