Arhiva
2006 -
JANUAR
Glas Javnosti -
Ponedeljak, 30. Januar 2006.
Kupiš jedan stan, a otplatiš dva
Posle 30 godina otplaćivanja stan od
50.000 evra postaje vaš, ali za to vreme
banci date 106.000 evra
Iako su
stambeni krediti i dalje potpuno
nedostupni većini građana, nedavna
odluka Komercijalne banke da se pridruži
grupi od ukupno 11 banaka koje su sa
vladom i Nacionalnom korporacijom za
osiguranje stambenih kredita pod
ugovorom o kreditiranju građana do 45
godina starosti uz subvenciju države,
pokazuje njihovu odlučnost da na ovakav
način plasiraju novac. Nije ni čudo jer
računica pokazuje da na toj vrsti
kreditiranja banke zarade još jedan
stan, pa čak i jedan i po.
Međutim,
činjenica je da je za kupovinu prosečnog
stana od 50 kvadrata od oko 50.000 evra,
potrebno da kupac zarađuje bar 47.000
dinara mesečno, i to pod uslovom da u
startu ima 10.000 evra za učešće. U tom
slučaju, posle 30 godina otplaćivanja,
stan će napokon biti njegov, doduše po
ukupnoj ceni od čak 106.000 evra. Ali,
ako novca za učešće nema, cena stana od
50 kvadrata može da se popne na
neverovatnih 120.000 evra, posle
trodecenijske otplate. U zavisnosti od
banke i uslova kredita, variraju i
efektivne kamate, koje su od oko pet
odsto godišnje za kredite koje
subvencioniše država, a idu i do preko
10 odsto ako banka sama finansira
pozajmicu. Olakšavajuća okolnost je to,
što više lica, kao što su supružnici,
mogu da se udruže, kada se njihova
kreditna sposobnost računa sabiranjem
zarada, a iznos rate može da bude do
polovine ukupnih primanja.
Korporacija omogućava da se do stana
dođe lakše, tako što država finansira 20
odsto iznosa kredita, banka 70 odsto, a
učešće je 10 odsto. Kako Nacionalna
korporacija osigurava ceo kredit, čime
se smanjuje rizik banaka, i kamate su
daleko niže. Tako kredit od 50.000 evra
posle 25 godina otplate kupca košta oko
79.000 evra. U prvih 20 godina klijent
vraća kredit banci, a preostalih pet
godina novac vraća Nacionalnoj
korporaciji, uz minimalnu kamatu.
Osnovni uslov za dobijanje subvencija od
Korporacije je da ni korisnik kredita ni
supružnik nemaju nekretnine u vlasništvu
i da stan bude pod hipotekom.
Do sada su
sa Korporacijom ugovore sklopile HVB
banka, Rajfajzen, Hipo-Alpe Adrija,
Panonska banka, Novosadska, Metals,
Kontinental, Prokredit, Sosijete
ženeral, EFG Jurobanka i Komercijalna
banka. Bez obzira na vrstu kredita, sve
banke traže da se na nepokretnost koja
je predmet kupovine stavi hipoteka, mada
je često ostavljena mogućnost da to bude
i neki drugi stan, pri čemu vrednost te
nekretnine mora biti za oko trećinu veća
od iznosa kredita. Kada u februaru bude
stupio na snagu novi zakon o hipotekama,
krediti će moći da se dobiju na čak i
neuknjižene nekretnine, kao i objekte u
izgradnji, što bi trebalo da oživi
tržište nekretnina i omogući većem broju
podstanara da ispune svoj san i konačno
budu "svoj na svome".
A. D. M.
Danas - Subota, 28. Januar 2006
Spor rešiti kroz Sporazum o sukcesiji
Zagreb - Hrvatska Vlada saopštila je
juče, da prema zakonskim odredbama,
pravna lica iz Srbije i Crne Gore nemaju
pravo da raspolažu nekretninama u
Hrvatskoj. Vlada je reagovala na česte
medijske spekulacije o prodaji
nekretnina u Hrvatskoj na kojima pravna
lica iz SCG imaju upisano pravo
korištenja.
Prema Zakonu o
zabrani raspolaganja i preuzimanja
sredstava određenih pravnih lica na
teritoriji Republike Hrvatske, pravna
lica iz SCG nemaju pravo raspolagati
nekretninama nad kojima u Hrvatskoj
imaju upisano pravo korištenja, odnosno
nad nekretninama na kojima je na temelju
primene tog zakona Hrvatski fond za
privatizaciju upisan kao vlasnik.
"Pitanje
imovinsko-pravnih odnosa na imovini
pravnih lica koja je bila u društvenom
vlasništvu i nalazi se na hrvatskojili
teritoriji SCG dve države tek treba da
razreše bilateralno", navodi se u
saopštenju.
Dodaje se
da se taj problem treba rešiti u skladu
sa načelima iz Aneksa G Ugovora o
pitanjima sukcesije, odnosno sklapanjem
odgovarajućeg međunarodnog ugovora o
uređenju tih odnosa. Vlada je navela da
je pokrenuta inicijativa za početak
pregovora oko sklapanja navedenog
međunarodnog ugovora.
Beta
B92 -
27. januar 2006.
Do povoljnijeg stana preko 8
banaka
Od prvog februara za stambene kredite
koje subvencioniše država moguće je
konkurisati i kod Komercijalne banke.
Kako ostvariti podstanarski san
Komercijalna banka sklopila je ugovor sa
Ministarstvom finansija i Nacionalnom
koorporacijom za osiguranje depozita o
izdavanju stambenih kredita koje pomaže
država. To je osma banka koja zajedno sa
državom omogućava građanima da do stana
dođu pod povoljnijim uslovima.
Prema tom modelu, država obezbeđuje 20
odsto sa godišnjom kamatom od samo 0,1
odsto, učešće je 10 odsto, dok 70 odsto
daje banka. Ukupna kamatna stopa koju će
plaćati iznosi oko 4,45 odsto.
Za kredite od 10.000 do 100.000 evra
koje pomaže država mogu konkurisati
mlađi od 45 godina, a uvedeno je i
ograničenje da plata ne sme biti veća od
100.000 dinara, da bi povoljnije kredite
dobijali oni koji imaju manje novca,
odnosno kako kaže ministar finansija
Mlađan Dinkić, srednji sloj: "Sada za
kredit od 50.000 evra treba plata od 500
evra".
Rok otplate je 30 godina, a rata za
kredit može da pokriva najviše 50 odsto
plate. Krajem februara, kada stupi na
snagu Zakon o hipoteci, pod hipoteku će
moći da se stave i stanovi u izgradnji,
pa će i oni moći da se kupuju na kredit.
Kurir -
Sreda, 18. Januar 2006.
U Nju Delhiju
SATELITIMA PROTIV DIVLJE GRADNJE
NJU DELHI
- Uprava glavnog indijskog grada Nju
Delhija odlučila je da se osloni na
satelite u pokušaju suzbijanja divlje
gradnje. Vladajuća Kongresna stranka
odlučila je da napravi precizne
digitalne karte grada kako bi se
zabeležile i najmanje pojedinosti
postojećih građevina u rapidno rastućem
velegradu.
Uprava je,
raspravljajući o merama za suzbijanje
divlje gradnje, odlučila da koristiti
GIS tehnologiju kako bi sprečila
nelegalne graditelje da zauzmu površine
namenjene putevima, parkovima i javnim
zgradama. Procenjuje se da u Nju Delhiju
i danas živi preko 12 miliona ljudi.
Ukupna populacija Indije iznosi više od
milijardu stanovnika (druga na svetu iza
Kine), a od toga je oko 40 posto
nepismenih.
Blic -
Sreda,
11.
januar 2006.
Država dotira 3.000 stambenih kredita
Nacionalna
korporacija za osiguranje stambenih
kredita odobrila je u 2005. godini oko
1.500 ugovora o stambenim kreditima za
klijente do 45 godina starosti, u
ukupnom iznosu od oko 40 miliona evra, a
u 2006. planira da odobri oko 3.000 tih
kredita iz programa Vlade Srbije,
najavio je Aleksandar Jović, direktor
Korporacije.
Prilikom
potpisivanja ugovora „EFG Evrobanke“ i
Nacionalne korporacije za osiguranje
stambenih kredita, Jović je rekao da će
u tekućoj godini iz budžeta Srbije biti
obezbeđeno dodatnih tri milijarde dinara
za osiguranje tih subevncioniranih
stambenih kredita. On je najavio da će
prema novom Zakonu o hipoteci biti
omogućeno da stanovi koji se kupuju
kreditima banaka, uz subvenciju države,
budu pod hipotekom, kao obezbeđenje
zajmova i napomenuo da će period
implementacije tog zakona trajati
najmanje šest do sedam meseci. Grčka
„EFG Evrobank“ je 10. banka koja je
potpisala ugovor sa Nacionalnom
korporacijom za osiguranje stambenih
kredita i odobravaće zajmove na rok
otplate do 25 godina, od 10.000 evra
naviše, i dve vrste kamata. Prvi model
je vezivanje zajmova za evro i tu će
nominalna kamata iznositi 7,45 odsto,
odnosno efektivna će iznositi 8,02 odsto
godišnje. Ukoliko se klijent odluči za
varijantu kredita indeksiranu u
švajcarskim francima, nominalna kamata
je 4,75 odsto, a efektivna 5,08 odsto
godišnje.
Blic - Ponedeljak,
9. Januar 2006.
U Boru oživelo tržište nekretnina
Pomama za stanovima
 BOR
- Ukoliko neko namerava da u Boru kupi
stan po bagatelnoj ceni i po hitnom
postupku, kao što je bio slučaj do pre
godinu, dve, treba da zaboravi na to.
Zbog ogromne tražnje, a male ponude na
berzi stanova, agencije za prodaju
nekretnina preporučuju priključivanje na
podužu listu čekanja.
Definitivna pomama za stanovima usledila
je onog momenta kada su strane kompanije
zakoračile u Rudarsko-topioničarski
basen „Bor“, odnosno budućim ulaskom
velikog kapitala kanadske firme „Dandi“,
koja je dobila pravo na istraživanje i
eksploataciju rudnih ležišta na planini
Crni vrh kod Bora.
U celoj
prošloj godini u Boru je prodato 150
stanova.
Vlasnik
agencije „Fontana“ Zoran Janković kaže
da je ogromna tražnja počela u oktobru
prošle godine, jer su za tri meseca
prodati svi stanovi koji su nuđeni preko
njegove firme.
-
Ekspresno su prodati svi stanovi koji su
imali uobičajenu cenu u Boru, a ona je
od 220 do 250 evra po kvadratu. Ostali
su samo oni koji su u jako lošem stanju,
na neatraktivnim lokacijama ili u
potkrovlju. Trećinu stanova kupuju
penzioneri iz drugih gradova u kojima su
više cene nekretnina, pa im novac koji
pretekne posluži da finansijski pomognu
svojoj deci. Drugu trećinu kupili su
Borani, a ostalo otpada na gastarbajtere
i roditelje koji su upisali decu na
fakultet u Boru - kaže Janković.
On navodi
da je nedavno jedan beogradski
biznismen, privučen najavom ekonomskog
boljitka, došao u Bor i za rentiranje
kupio dva stana. Na listi čekanja je za
još dva stana u Boru i isto toliko u
Majdanpeku, gde se očekuje da
australijska firma kupi rudnik bakra.
Dragan
Volanović iz firme „Europolis“ ističe da
cene stanova nisu znatno skočile, ali da
je definitivno znatno veća potražnja. On
kaže da se još uvek u takozvanom
Bolničkom naselju na obodu grada mogu
pronaći stanovi sa parnim grejanjem koji
koštaju 150 evra po kvadratu.
Cene
privatnih kuća i dalje su izuzetno
niske. Montažna „Marlesova“ kuća od 160
kvadrata sa manjim placom u naselju Bor
2 može se kupiti za 30.000 evra, a od
300 kvadrata za 50.000 evra.
Saša
Trifunović
Kurir - Četvrtak,
5. Januar 2006.
NEMA PRODAJE VOJNE IMOVINE
Za dve godine Fond za reformu vojske u
Srbiji nije prodao nijedan kvadrat
vojnih nekretnina, dok je u Crnoj Gori
prošle godine uspeo da inkasira 15
miliona evra.
BEOGRAD - Fond za reformu vojske, koji
je pre dve godine osnovan sa ciljem da
od prodaje vojne imovine servisira
različite socijalne potrebe, u prošloj
godini nije prodao nijedan kvadratni
metar vojnih nekretnina! Za to vreme
više hiljada oficira i civilnih lica u
Vojsci SCG nema rešeno stambeno pitanje,
a otpremnine za lica koja napuštaju
vojnu službu kasne po nekoliko meseci.
Zgrada
Vojno-tehničkog instituta
Vladan
Živulović, direktor Fonda za reformu
vojske, kaže za Kurir da su mu vezane
ruke i da je sve poslove prodaje na sebe
preuzela Vlada Srbije.
- Fond od osnivanja ne može da radi svoj
posao jer je Vlada ovlastila svoju
Direkciju za imovinu za davanje
saglasnosti o prodaji imovine. Do danas,
međutim, ništa nije prodato, tako da
trenutno stanje na računu Fonda iznosi
nula! Međutim, u Crnoj Gori je situacija
drugačija. Tamo je prodato deset
lokacija za 15 miliona evra, a toku su
prodaje objekata u Meljinama, Tivtu,
Baru, Pljevljima, Nikšiću i kasarne
"Morača" u Podgorici - navodi Živulović.
On ističe da je pomenutih 15 miliona
evra, prema dogovoru ministra odbrane
Zorana Stankovića i ministara finansija
Mlađana Dinkića i Igora Lukšića, otišlo
mahom na otpremnine i vojne plate u
Crnoj Gori, koje su kasnile pet meseci.
Prema Živulovićevim saznanjima, postoji
200 ponuda za osam vojnih objekata u
Srbiji i dosad je odbijena ponuda "MK
Komerca" za imanje u Karađorđevu i dve
ponude za zgradu Vojno-tehničkog zavoda
u Katanićevoj ulici u Beogradu. Ukupna
vrednost vojne imovine određene za
prodaju procenjena je na pet milijardi
evra.
(U. K.)
Danas - Sreda, 4.
Januar 2006.
Ministarstvo
za ekonomske odnose sa inostranstvom
priprema strategiju za razvoj stranih
investicija - Sve dozvole za gradnju na jednom
šalteru
U strukturi inače skromnih stranih
ulaganja, koja se ove godine procenjuju
na oko 1,5 milijardi evra, još uvek
dominiraju prihodi od privatizacije. Za
direktna ulaganja u izgradnju objekata i
industrijskih kapaciteta, takozvani
grinfild, još uvek nisu stvoreni
povoljni uslovi i podsticajni poslovni
ambijent. To je razlog što su u sektoru
za strana ulaganja Ministarstva za
ekonomske odnose sa inostranstvom,
priveli kraju izradu srategije za razvoj
stranih investicija.
- U izradi
strategije koristili smo najvećim delom
iskustva Irske jer je to zemlja koja je
u najkraćem roku privukla stane partnere
i osigurala pristup u društvo
razvijenih. Prvo na šta smo ukazali je
neophodna reforma propisa i ukupnog
investicionog ambijenta na šta su nam
ukazali članovi Saveta stranih ulagača.
U okviru toga pokušavamo da promovišemo
recept "pod jednim krovom" koji
podrazumeva da se čitav postupak
dobijanja raznih dozvola potrebnih za
gradnju ili neki drugi oblik
investiranja, završi na jednom šalteru,
da se ne šetaju ljudi nego dokumenta. To
smanjuje mogućnost korupcije a
obezbeđuje jedinstveno tumačenje propisa
od strane administarcije i, naravno,
korisnicima olakšava postupak dobijanja
potrebnih papira - kaže Velimir
Gavrilović, pomoćnik ministra za
ekonomske odnose sa inostranstvom. On
navodi da dokument analizira domaće
privredne sektore i oblike optimalnog
ulaganja za brzi ekonomski razvoj, što
bi budućim investitorima trebalo da
olakša odlučivanje, a očekuje se da i
opštine uzmu aktivnije učešće.
Posebna pažnja
pokloniće se marketinškoj strategiji u
inostranstvu, koja Srbiju treba da
prikaže atraktivnom poslovnom zonom, ali
je takva aktivnost potrebna i u zemlji.
Iako i razvijene zemlje čine napore da
privuku inokapital, po rečima
Gavrilovića, svega deset odsto građana
Srbije veruje da su one korisne za
privredu zemlje, ostali su indiferentni
ili čak misle da to škodi našoj
privredi.
- Dokument koji
će se krajem januara naći pred Vladom
Srbije ukazaće na uslove potrebne za
razvoj tehnoloških parkova a očekujemo
da se Ustavni sud izjasni o statusu
gradskog građevinskog zemljišta, koje je
u državnoj svojini, što za strane
investitore nije prihvatljivo - ističe
Gavrilović.
M. N. S.
- povratak na
vesti za tekuci mesec...
|
Stanovi Beograd, placevi Beograd, kuce Beograd, reci koje
kucate u Vasem pretrazivacu... |
|
Serbian >>>
