English >>>

VESTI NEKRETNINE - Procitajte najvaznije vesti  i dogadjaje u Beogradu...

Ariva 2006:   :: januar :: februar :: mart :: april :: maj :: jun :: jul :: avgust :: septembar :: oktobar ::
:: novembar :: decembar ::

- povratak na vesti za tekuci mesec...

Arhiva 2006 - MAJ:
 

Krov uz miran san

Novosti - Sreda, 31. Maj 2006.
BEOGRAD  Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita osigurala je, zaključno sa utorkom, oko 3.000 ovih kredita u vrednosti od 83 miliona evra.
Od ovog iznosa, oko 25 miliona evra odnosi se na takozvane kredite za mlade koje subvencioniše država. Do sada smo osigurali oko 1.000 takvih zajmova  kaže za "Novosti" Ljubica Gelev, direktor za odnose sa javnošću Nacionalne korporacije.  Korporacija ima ugovor o osiguranju stambenih kredita sa ukupno 15 banaka. Od toga 10 njih odobrava subvencionisane kredite.
Inače, Nacionalna korporacija dostavila je godišnji izveštaj o poslovanju Skupštine Srbije. Tokom protekle godine, ova institucija osigurala je 1.428 kredita u vrednosti većoj od 39 miliona evra. Najviše je osiguranih kredita u vrednosti od 25.000 evra, i to 825, dok je najmanje, svega 20, onih od 100.000 do 200.000 evra.

Gledano "geografski", najviše osiguranih kredita je na području Vojvodine, oko 45 odsto. Sledi Beograd, 43 procenta, Centralna Srbija 10 odsto i jugoistočna Srbija sa učešćem tek nešto većim od jednog procenta u odnosu na ukupno osigurane stambene zajmove.
Kada je reč o bankama, najviše ovako osiguranih kredita plasirale su Rajfajzen banka  994, zatim HVB 188 i Hipo Alpe Adrija 149. 

IZGRADNJA 100 STANOVA

Kurir - Ponedeljak, 29. Maj 2006.
Stambeno-poslovni objekat u Bloku 63, koji će se graditi u okviru projekta 2.000 socijalno neprofitnih stanova, imaće oko 100 stanova. Za izradu tehničke dokumentacije biće izdvojeno 12 miliona dinara.
- Prethodni program od hiljadu stanova uskoro ćemo završiti, a ovo je prva lokacija na kojoj će se graditi sto stanova iz novog projekta. Najpre ćemo graditi hiljadu, a potom još toliko stanova. Do početka novembra biće završeno projektovanje, kada ćemo započeti gradnju i raspisati konkurs za raspodelu stanova - rekao je gradonačelnik Nenad Bogdanović. (A. J.)

Procedura spora, ali neophodna

Glas Javnosti - Subota, 27. Maj 2006.
Investitori stambeno-poslovnih objekata i građani se žale da procedura za dobijanje dozvole za gradnju predugo traje. Na neka rešenja čeka se i preko godinu dana, što pričinjava veliku materijalnu štetu investitorima.

- Pre nego što Skupština usvoji neki plan, projekat moraju detaljno obraditi razni stručnjaci, pa je zato komplikovana procedura. Prvo se podnosi inicijativa grupe građana, gradskih organa, preduzeća ili glavnog gradskog arhitekte. Ona se upućuje Sekretarijatu za urbanizam i Direkciji za gradsko građevinsko zemljište. Kad se izvrši kontrola i plan uskladi sa generalnim, upućuje se Komisiji za planove Skupštine grada.

Skupština grada, dalje, donosi Odluku o izradi plana detaljne regulacije. Predlog se opet vraća Sekretarijatu i Komisiji, a zatim ga gradonačelnik upućuje na javni uvid koji traje mesec dana. Na sednici, zatim, građani mogu javno zastupati svoje interese i tek tad Skupština grada može usvojiti nacrt plana - objasnio je gradski arhitekta Đorđe Bobić. Dešava se, po Bobićevim rečima, da se cela ova procedura oduži zbog sporosti Urbanističkog zavoda i drugih organa. Osim toga, u Beogradu se trenutno radi oko 120 detaljnih urbanističkih planova kao i nekoliko stotina urbanističkih projekata. Nadležni pokušavaju da ubrzaju ovaj proces.

Bobić je dodao da građani često ne koriste priliku da se izjasne dok traje javni uvid, a bitno je da se čuje i njihovo mišljenje.

- Javni uvid ubuduće će biti lociran u zgradi opštine za koju se plan radi. Mislim da je važno da Program za izradu plana ide na Plansku komisiju zajedno sa primedbama građana. Takođe, glavni arhitekti opština ubuduće će signalizirati ako postoji problem i biti potpuno uključeni u planiranje i prezentiranje plana građanima - naglasio je Bobić.

Obnova krovova, fasada i liftova

Glas Javnosti - Petak, 26. Maj 2006.
Rok za podnošenje dokumentacije za popravku krovova, fasada i liftova u akciji Skupštine grada "Popravimo zajedno" ističe danas. Skupštine i saveti stanara stambenih zgrada mogu podneti prijave za sufinansiranje radova na njihovom investicionom održavanju.

- Od marta do sada stiglo je preko 470 prijava, a samo ovog ponedeljka stiglo je 280 zahteva. Očekujemo da će ih skupštine stanara podnositi i danas jer su se neki od njih tek juče raspitivali o uslovima. Danas je krajnji rok za prijavljivanje, kutije za dokumentaciju su već spremne i neće biti naknadnog primanja - rekla je Rada Vukićević, zamenik sekretara za komunalne i stambene poslove.

Na osnovu procene dokumentacije biće odlučeno koliko je grad spreman da uloži u svaki pojedinačni projekat, a maksimalan iznos je 70 odsto projekta. Na savetima stanarima je da obezbede ostala sredstva. Stanari mogu jednom prijavom obuhvatiti sve tri vrste radova, a iznos pojedinačnih poslova ne može biti manji od milion dinara. Sekretarijat neće razmatrati delimične popravke objekata.

- Neophodno je da se radovi izvrše na celoj građevinskoj celini da bi izvođač posle radova mogao da da garanciju jer, u suprotnom, akcija ne bi imala svrhe. Potrebna je najmanje jedna slivna ravan kod krovova ili cela jedna strana fasade. Najviše prijava za liftove stiglo nam je sa Novog Beograda, gde se i nalaze najviši stambeni objekti, a za krovove i fasade iz centralnih gradskih opština jer su tu zgrade dosta stare - dodala je Vukićević.

Sledeće nedelje počeće procena koji će projekti biti prihvaćeni, a skupštine stanara će biti naknadno obaveštene. Iz budžeta grada u ove svrhe biće izdvojeno 300 miliona dinara. Na prethodnom konkursu popravljeno je 19 krovova, 28 fasada i 27 liftova. D. Đ.

BAHATO!
Fudbaler Zvezde Boško Janković kupio luksuzno opremljen stan u centru grada, a onda porušio sve i krenuo sa renoviranjem

Kurir - Četvrtak, 25. Maj 2006.
Fudbaler Crvene zvezde Boško Janković nedavno je kupio luksuzno opremljen stan u centru Beograda, ali, umesto da se odmah useli i uživa u momačkom samostanovanju, rešio je da novostečenu gajbu sasvim preuredi. Iako stan poseduje sve ono što se smatra poželjnim na tržištu nekretnina, tipa: PVC stolarija, zidovi sa gipsanim radovima i slično, Boško se nije zadovoljio kupljenim, pa se brže-bolje bacio na potpunu rekonstrukciju:

- Pomenuta nekretnina je građena po najsavremenijim evropskim standardima, koji podrazumevaju PVC stolariju, podno i etažno grejanje i besprekorne zidove sa gipsanim radovima. Međutim, Zvezdinom vezisti to nije bilo dovoljno, pa je rešio da stan kompletno renovira i sredi ga onako kako je zamislio - priča izvor Kurira koji je zamolio da mu ne pominjemo ime u novinama.

- Već je našao majstore, ali i dizajnere, koji treba u potpunosti da osmisle, pa onda i da promene postojeći enterijer. Iako je stan kupio u perfektnom stanju, jako lepo uređen, Janković posle konsultacija sa svojim saradnicima ima sasvim drugačije planove s njim. Možda je greota što sređuje nešto što je već kupljeno u cakum-pakum stanju, ali jedno je sigurno, Boško pravi svoju stambenu oazu u kojoj će svakako uživati - navodi naš izvor.

Nama ostaje samo da zamišljamo kakve sve "perverzije" mladi Bošković ima na umu za svoj stan, ali sasvim je sigurno da će potencijalne "gošće" odlepiti na ovaj luksuz nad luksuzom u najavi!

(R. S.)

CECINE KOMŠIJE
Elena i Jugoslav Karić grade vilu od 950 kvadrata u Beogradu, preko puta Marakane

Kurir - Utorak, 23. Maj 2006.
Porodica Karić nadaleko je čuvena po ljubavi koju njeni članovi gaje prema superluksuznim nekretninama, a izuzetak nije ni Jugoslav Karić, pogotovo otkad se oženio Elenom (eks Mijatović). Nakon venčanja i rođenja deteta (njegovog prvog, a njenog četvrtog), atraktivni par je zaključio da im je stan u centru prestonice od sto pedeset kvadrata postao tesan, pa su odlučili da se presele u vilu koja se po njihovim zamislima trenutno gradi.

Ovaj stambeni objekat, koji se nalazi na Dedinju, preko puta stadiona Crvene zvezde, imaće devetsto pedeset kvadrata, u kojima će, pored bračnog para i njihovog zajedničkog deteta, uživati i dva Elenina sina iz prethodnih brakova/veza. Gradnja je počela još 2004. godine, a useljenje je planirano za kraj tekuće. Cena - naučna fantastika (u pitanju su milioni)! Naime, koristi se najkvalitetniji (čitaj najskuplji) građevinski materijal, a prozori, vrata, pločice donose se iz inostranstva.

Za enterijer će se, očekivano, pobrinuti Elena lično, s obzirom na to da je uređenje istog njen davnašnji hobi, koji je počela da uvežbava još pre desetak i kusur godina, skockavajući kuće svog bivšeg muža Predraga Mijatovića u Valensiji i Madridu, a potom i vilu drugog bivšeg (nevenčanog) supruga Andrije Draškovića u Beogradu.

Inače, Jugoslav i Elena su jedno vreme boravili i u vili kod Avale, koju su takođe sređivali zajedničkim snagama. Ipak, život u prestonici pokazao se kao mnogo bolji izbor, a nije za zanemarivanje ni činjenica da će im komšinica biti Ceca Ražnatović, s kojom se lepša polovina bračnog para u poslednje vreme rado druži.

Ne znamo šta će na ovako krupnu investiciju u ovakvim, za najbogatiju srpsku familiju teškim vremenima, reći "izgnanik" Bogoljub Karić, ali biće da neće imati ništa protiv, jer i Juga, fakat, sledi Karića devizu - sve prolazi, samo deca i nekretnine ostaju!

(R. S.)

Za velike investitore kraći i brži put
Savet stranih investitora i Kompanija GTC organizovali debatu na temu "Tržište nekretnina i građevinarstvo u Srbiji"

Danas - Ponedeljak, 22. Maj 2006.
Sredinom nedelje u novoizgrađenoj poslovnoj zgradi GTC House, Savet stranih investitora i Kompanija za razvoj nekretnina GTC organizovali su debatu na temu "Tržište nekretnina i građevinarstvo u Srbiji", kojoj je prisustvovao i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.
- Izuzetno komplikovana administracija sprečava ozbiljne strane investitore da dođu na inače atraktivno srpsko tržište. Poseban problem je što se gradsko građevinsko zemljište nalazi u rukama države, pa njime upravljaju političari umesto tržišta, a nema ni dovoljno inicijativa i želje za promenom. Čitavu deceniju kasnimo za ostalim zemljama u okruženju, a malo je spremnosti među našim političarima da prenesu uspešne modele istočnih zemalja iz ove oblasti - ocenio je Vladimir Mrvić, predsednik komiteta za nekretnine i građevinarstvo u okviru Saveta stranih investitora i dodao da ovo udruženje nastoji da u svim većim gradovima otvori kancelariju koja bi podstakla saradnju između inostranih ulagača i lokalnih samouprava.
Ministar Parivodić bio je zaprepašćen ovakvim ocenama i naglasio je da se u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom svakodnevno radi na reformi u ovoj oblasti, ali se složio da je vlasništvo nad građevinskim zemljištem ozbiljan problem za strane investitore koji žele da rade u Srbiji. Ipak, naglasio je ministar, iako postoji politički konsenzus da se ovo pitanje reši, to nije moguće dok se ne promeni Ustav.
- Sa Svetskom bankom i u saradnji sa Katastrom radimo na projektu kojim će se za pet godina obezbediti validna evidencija vlasništva nad zemljištem, a sa stručnjacima iz Austrije, Nemačke i Švajcarske konsultujemo se o reformama u oblasti građevinarstva. Do kraja ovog meseca, pred parlamentom će se naći zakon koji će omogućiti da investitor sve što mu je potrebno za početak gradnje dobije na jednom mestu. Ukoliko je reč o projektu vrednom do deset miliona dolara, prvi sagovornik investitora biće predsednik opštine, koji će, nakon toga, sazivati investicioni komitet sastavljen od predstavnika svih institucija koje učestvuju u procesu dobijanja dozvole. U roku od mesec dana, komitet će biti dužan da dostavi listu svih potrebnih dokumenata. Ukoliko se sve relevantne informacije dostave, učesnici dogovora će potpisati memorandum koji ima snagu ugovora između države i investitora.
Za investicije koje prelaze deset miliona dolara, nadležno mesto po istoj proceduri biće ministarstvo - rekao je Parivodić i dodao da će i zakon o opštoj restituciji, koji takođe unosi mnogo dilema među potencijalne investitore, do septembra ući u skupštinsku proceduru.
Uskoro pred poslanicima takođe treba da se nađe i zakon o industrijsko tehnološkim parkovima koji će omogućiti značajne olakšice investitorima, najavio je na skupu državni sekretar Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, Vlatko Sekulović. On je naglasio da će osnova projekta koji su podržali Svetska banka i Stalna konferencija opština i gradova, biti u partnerstvu privatnog i javnog sektora. Izgradnju parkova će sa 50 odsto sredstava podsticati država, a to učešće će u nerazvijenim sredinama iznositi i 80 odsto. Očekuje se i da lokalne sredine omoguće olakšice i subvencije svim investitorima koji ulažu u parkove ali ta, praktično poklonjena sredstva će se vraćati ukoliko investitor ne ispuni propisane uslove. Predviđene su dve vrste parkova, industrijski i tehnološki koji će morati osim savremenih tehnologija da obezbede i rad odgovarajućih instituta i naučnih ustanova. Odabir investitora koji se prijave na javnom tenderu vršiće komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, SIEPE, Agencije za mala i srednja preduzeća i Saveta stranih investitora, a osnovni kriterijumi za dodelu sredstava biće vrsta tehnologije u koju se ulaže i broj radnika koji se zapošljavaju. Ukoliko predlog zakona na vreme dobije zeleno svetlo u Skupštini Srbije i uđe u republički budžet, već iduće godine izdvojiće se oko 20 miliona evra za te namene, a subvencioniranje će se nastaviti i u narednih pet godina.
Direktor kompanije GTC Internacional za SCG Robert Snou, naglasio je da je uprkos teškoćama od kojih je za investitore najvažnije rešavanje problema vlasništva nad zemljište, zadovoljan poslovnom klimom u Srbiji. On je najavio i početak gradnje dva nova poslovno stambena kompleksa na Novom Beogradu - kondomijum "Park apartmani" biće minijaturni grad u gradu, sa stanovima različitih struktura, podzemnim garažama i raznim sadržajima, dok će "19.Avenija" biti poslovna zgrada visoke A klase na oko 20 hiljada kvadrata namenjenih poslovanju internacionalnih kompanija. Glavni izvođač radova je austrijska građevinska kompanija Alpina, a završetak prve faze izgradnje očekuje se krajem 2007. godine. Mirjana N. Stevanović

Do stanova posle referenduma
Pisanje Glasa u poslednji čas prekinulo grabež funkcionera SCG
Uporni sindikalci zaustavili rasparčavanje nekretnina, na koje su "oko bacili" i funkcioneri iz Crne Gore. Generalni sekretar pisao povereniku Šabiću da će se stanovi deliti posle 21. maja

Glas Javnosti - Subota, 13. Maj 2006.
BEOGRAD - Navala na stanove državne zajednice SCG, koja je pre nekoliko dana zavladala u Palati federacije zbog mogućeg otcepljenja Crne Gore jer bi ono moglo mnoge funkcionere da ostavi bez "teškim radom zasluženih" nekretnina - dobila je novi obrt. Naime, prema tvrdnjama Sindikata državne zajednice, iz Stambene komisije su od njih tražili da zaposleni demantuju informaciju koju je Glas javnosti juče objavio, a koja se odnosi na spornu podelu "saveznih stanova", kao i da se "svi zainteresovani - pomire"!

Jovičić pisao Šabiću
Pred zaključenje ovog izdanja Glasa, u Generalnom sekretarijatu Saveta ministara dobili smo nezvaničnu informaciju da je generalni sekretar Igor Jovičić juče uputio pismo povereniku za informacije Srbije Rodoljubu Šabiću i obavestio ga o "situaciji" u vezi sa spornom raspodelom stanova. To nam je Šabić kasnije po podne i potvrdio.

- U toj informaciji iz Generalnog sekretarijata, pored ostalog, navodi se da sporni stanovi neće biti deljeni, da to i nije bila namera, već da je, u stvari, reč o utvrđivanju rang-liste za raspodelu stanova, a da će se oni deliti posle referenduma u Crnoj Gori, 21. maja - izjavio je juče za Glas Šabić. Šabić je dodao i da je, što se njega tiče, problem apsolviran.

Spor zbog podele "saveznih" stanova eskalirao je tako što su sindikalci državne zajednice javno, juče u Glasu i preko poverenika za informacije, optužili Administrativnu komisiju da je ceo postupak sastavljanja rang-liste za dodelu "ne zna se koliko" stanova - netransparentan, da se favorizuju funkcioneri, pa i oni iz Crne Gore, koji bi uskoro mogli i "zauvek" da odu iz Beograda.

Nada Rakić-Vuković, član Administrativne komisije sastavljala listu za stanove koji će se, dakle, ipak deliti ukoliko opstane državna zajednica, demantovala je juče da su funkcioneri, pa i oni iz Crne Gore favorizovani u odnosu na ostale radnike. Ona je Glasu rekla da "ovo nije konkurs za stanove solidarnosti", te da prioritet nemaju socijalno ugroženi!

- Nije tačno da funkcioneri imaju toliku prednost. Ceo postupak smo sprovodili po zakonu i javno. Nismo objavili koliko će tačno stanova biti podeljeno zato što su mnogi od njih bespravno useljeni, pa ne znamo koliko njih ćemo uspeti da iselimo. Biće između 45 i 55 stanova - obelodanila je Vukovićeva i dodala je da ni adrese nisu objavljene "zato što bi prazni stanovi u roku od dva dana bili bespravno provaljeni i useljeni".

U Sindikatu državne zajednice, koji se, kao što se pokazalo, ipak, izborio za pravo na javnost tako što su ceo slučaj prijavili Šabiću, juče su nam rekli da je najveći "problem bio upravo u tome što se licitiralo s brojem stanova, pa se ne zna koliko ih u stvari ima".

- Pre mesec dana generalni sekretar Jovičić tvrdio je da se deli samo 13 stanova, sada Vukovićeva kaže 50, a pre dva dana su nam na sindikalnom sastanku rekli da ih ima preko 100. A i pristup dokumentaciji je bio takav da su našem advokatu rekli da može da pogleda prijave, ali bez olovke, papira, torbe i u prisustvu njihovog čoveka, tako da ne može da zapiše nikakve nepravilnosti na koje naiđe - poručuju sindikalci. Najveća briga zaposlenih je da bi funkcioneri mogli da svoje službene stanove "preimenuju" u privatne. Tako ističu da u Ulici Vojislava Ilića u službenim stanovima žive dva ministra državne zajednice od kojih je jedan Amir Nurković, ministar za unutrašnje ekonomske odnose, inače funkcioner crnogorske Socijaldemokratske partije. Zanimljivo je da u istoj zgradi, kako naglašavaju u Sindikatu, službeno stanuje i pomoćnik direktora Slobodan Kovačević, koji je, osim prava na službeni stan, visoko rangiran na 33. mestu liste za dobijanje privatnog stana.

Neko masno laže
Vukovićeva, međutim, podseća da, iako je moguće da Savet ministara promeni namenu stana iz službenog u privatni, to se "do sada nikada nije dogodilo" i da bi morali da postoje socijalni razlozi za to. Sindikalci negiraju ove njene reči, tvrdeći da je ona sama "pre oko mesec dana rekla da bi, u slučaju otcepljenja, tražila od mandatara da izvrši prenamenu službenih u privatne stanove".

Prema mišljenju Vukovićeve, ni vreme aktiviranja konkursa nije problematično pošto je "od 2002, kada je pokrenuta procedura, trebalo da prođe vreme da se sve završi". Ona kaže da će, ako se Crna Gora otcepi, svi funkcioneri morati i da vrate svoje službene stanove. Sindikalci, ipak, tvrde da su se crnogorski, a i srpski funkcioneri snašli i za slučaj da na taj način izgube mesta jer će postojati takozvani prelazni rok gašenja institucija, koji će trajati do kraja godine, a tokom kojeg će imati dovoljno vremena da reše svoje stambeno pitanje. A. D. M. - M. D.

Ko sve hoće stan u Beogradu
Beograd -- Bez obzira na rezultate referenduma 21. maja, mnogo crnogorskih funkcionera SCG ovih dana dobija nove stanove u Beogradu.

B92 - Petak, 12. Maj 2006.
Kako piše Glas javnosti, stanove su stekli iz fundusa Administrativne komisije Srbije i Crne Gore, koja im je dodeljivala stambene bodove za rad u SCG. Prema obelodanjenoj rang-listi Komisije, od nekoliko stotina stanova SCG u Beogradu, crnogorski zvaničnici će uzeti priličan broj, bez obzira na to što bi posle referenduma u Beogradu mogli postati stranci.

Stanovi će biti dodeljeni i pored činjenice da mnogi od pomenutih funkcionera imaju stanove, neki u Crnoj Gori, a neki i u Beogradu. Na tu pojavu ukazao je, prenosi list, Sindikat zaposlenih u organima SCG, koji je od poverenika za informacije Srbije Rodoljuba Šabića tražio da im pomogne da dođu do informacija o raspodeli tih stanova.

Sindikatu niko od nadležnih u SCG, od Administrativne i Stambene komisije do Saveta ministara, nije hteo da pruži tražene podatke. Sindikat je zatim poslao pismo Šabiću, u kom navodi da se postupak sprovodi na osnovu konkursa od pre četiri godine i nezakonite Uredbe, da se ne zna ni koliko stanova će biti podeljeno niti na kojim lokacijama i po kojim kriterijumima, zbog čega je podneta tužba Sudu SCG. Sindikat tvrdi da se od zaposlenih skrivaju detalji o tome kako su neki funkcioneri stigli na stambenu listu, da su u vrh liste izbili neki od njih koji pouzdano već imaju stanove, čime su ugrozili prava ostalih zaposlenih u organima SCG. Veliki broj funkcionera, takođe, našlo se na rang-listi, a da nisu ni konkurisali.

Šabić je o slučaju obavestio predsednika SCG i Saveta ministara Svetozara Marovića, ukazujući na to da su mnogima uskraćene informacije od javnog značaja, koje su za njih vitalne. List piše da Šabić do danas nije dobio odgovor.

U Administrativnoj komisiji, nadležnoj za sprovođenje konkursa, kriju tačan broj raspoloživih stanova, čime se otvara mogućnost da zvanično prijave manji broj stanova, a ostatak podele kako im odgovara, upozorio je Sindikat. "Crnogorski kadrovi mahom su useljeni u stanove u beogradskoj Ulici Vojislava Ilića i sada planiraju da službene stanove jednostavno pretvore u privatne, bez bilo kakvog konkursa. Od 2000. nije bilo ni pomena o dodeli stanova, a sada hoće da sebi obezbede nekretnine pre referenduma", tvrde u sindikatu. Kako navode u Sindikatu, zaposleni s tri člana porodice i 30 godina staža ima 240 bodova, a funkcioner čak 370.

"Mere NBS poskupljuju kredite"
Beograd -- Mere NBS o povećanju obavezne rezerve povećaće kamate na potrošačke i gotovinske kredite oko 2,5 odsto, ocenjuju bankari.

B92 - Sreda, 10. Maj 2006.
Može se dogoditi da veće kamate ubuduće plaćaju i oni koji su već uzeli kredite, a mere se ne odnose na stambene kredite. Banke sada prave računicu o tome koliko će ih koštati nove mere Narodne banke Srbije. Za sada je samo banka HVB saopštila da će kamate povećati od dva do pet odsto, dok će druge banke nove kamate tek saopštiti.

Manji broj banaka pokušaće da ne menja kamate jer imaju dovoljno novca iz domaćih izvora, na koje se nove mere ne odnose. Budimir Kostić, predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka, kaže da banke imaju ugovore koji im dozvoljavaju da menjaju uslove u skladu s poslovnom politikom.

Iako se nove mere uvode radi smanjenja potražnje za kreditima, a time i inflacije, bankari smatraju da će građani i dalje uzimati kredite, bez obzira na upozorenja da budu oprezni. Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka, kaže da su mere najpre pogodile banke, pa onda građane i privredu, i da će sve biti skuplje.

Bankari smatraju da mere NBS neće smanjiti inflaciju i navode da inflacija ne raste zbog toga što građani uzimaju kredite, već zbog toga što privreda stoji, što je produktivnost niska, a energenti sve skuplji.

Bred Pit zida kuću

Srpski Nacional - Utorak, 9. Maj 2006
Bred Pit je otpočeo novu ljubavnu vezu i to sa Dominikanskom Republikom. Glumac je proveo četiri dana u krstarenju luksuznim Karipskim ostrvom sa agentom za nekretnine da bi pronašao zemlju za izgradnju vikendice koju bi delio sa Anđelinom. Zaljubio se na prvi pogled kada je video ostrvo i odmah poželeo da tamo napravi kuću koja će biti kao njegova stara kuća u Los Anđelesu.

Najjeftiniji lokal šest hiljada
Interesovanje zakupaca za poslovni prostor Grada ne jenjava
JP Poslovni prostor se pridržava preporuka grada za izdavanje lokala pa je zakup kod njih jeftiniji nego kod privatnika, a cene se neće menjati do kraja godine

Glas Javnosti - Ponedeljak, 8. Maj 2006.
Cene nekretnina i dalje su previsoke za prosečan budžet građana. Zbog toga mnoge firme, kojima je potreban prostor za kancelariju, odlučuju da zakupe privatne stanove, što im se mnogo više isplati nego zakup poslovnog prostora. Tako se, na primer, stan od sedamdeset kvadrata u samom centru grada može zakupiti za oko 500, a van centra za 300 evra. Ukoliko se, ipak, odluče za lokal, jeftinije je obratiti se opštinskim agencijama za poslovni prostor nego privatnicima.

Agencija za poslovni prostor Grada Beograda donosi odluku o ceni zakupa poslovnog prostora na nivou grada. Prema njihovim podacima, zakup lokala za ovu godinu u zavisnosti od zone iznosi 373 - 745 dinara, kancelarije 259 - 524, kancelarije za zdravstvo, obrazovanje i kulturu 132 - 248, kancelarije za stranke i udruženja 185 - 524, a magacina 223 - 745 dinara po kvadratnom metru. Cene se neće menjati do kraja godine. U decembru prošle godine povećane su 20 odsto u odnosu na dotadašnje, u skladu sa statističkim podacima o rastu maloprodajnih cena. Bez obzira na to, veliko je interesovanje zakupaca, koji javnim nadmetanjem dolaze do prostora u nadležnosti grada. U agenciji su nam rekli da su navedene cene samo preporuka grada, ali da nisu obavezne za opštinska preduzeća za poslovni prostor.

- Lokale i kancelarije u našoj opštini dajemo firmama u zakup po cenama koje je predložio grad. Sve opštine na nivou grada imaju identične cene. Poslovni prostor je, inače, vlasništvo Republike Srbije, ali je prenet opštinama na upravljanje da bi one mogle da raspolažu delom prihoda od njihovog izdavanja - rekao je Dragoslav Gajević, direktor Poslovnog prostora Palilula.

Mnoge beogradske opštine, poput Palilule, Starog grada i Vračara nemaju lokale koji pripadaju trećoj zoni, neke od njih imaju samo prvu i ekstra zonu. Jeftiniji kvadrati lokala mogu se zakupiti u Sremčici, Grockoj, Obrenovcu, Surčinu i drugim prigradskim opštinama.

- Iako su cene zakupa više nego prošle godine, potražnja se nije smanjila. Baš suprotno, imamo problem sa manjkom lokala u našoj opštini i na Čukarici, gde je Požeška ulica najtraženija. Uglavnom imamo stalne zakupce, koji su kancelarije uzimali i prethodnih godina. Poštujemo cene grada, pa je Vračar jedino mogao svojim mušterijama da obezbedi male beneficije tako što smo bili poslednji koji smo podigli cene - istakao je Mihail Samofalov, direktor Poslovnog prostora Vračar.

Zakup lokala kod privatnih vlasnika košta od deset do dvadeset evra po metru kvadratnom u zavisnosti od lokacije. D. Đ.

Potrošačke kredite stigao nokaut?

Dnevnik - Petak, 5. Maj 2006.
Bankari i njihovi komitenti uskoro će morati da progutaju još jedno povećanje obavezne rezerve za potrošačke kredite. NBS će već danas objaviti da povećava obaveznu rezervu na kredite za građane sa 40 na 60 odsto.

 Od ove mere izgleda više neće biti izuzeti ni svi stambeni krediti, već samo oni koji su obezbeđeni preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. A cilj je isti kao i kada je prošli put, u aprilu, rezerva povećana s 38 na 40 odsto - suzbijanje inflacije. S obzirom na to da su u NBS-u baš požurili da primene ovu meru, jasno je da je ona verovatno doneta u “prtljagu” iz Vašingtona, gde je naša delagacija krajem aprila prisustvovala godišnjoj skupštini Svetske banke i MMF-a.

Kako će se sve to odraziti na domaće bankarsko tržište?
- Očekujem da kamatne stope na potrošačke kredite skoče za oko deset posto na godišnjem nivou - kaže direktor filijale niške AIK banke u Novom Sadu Slobodan Racić. - Kamata bi za gotovinske, i, uopšte, te najpopularnije kredite, mogla da bude oko 22 odsto na godišnjem nivou. Ali to nije jedini problem s kojim ćemo se susresti i mi i naši klijenti. Sve je manje budu?ih komitenata koji mogu da se zadužuju. Oko 50 odsto zaposlenih je ispunilo limit, odnosno rata je dosegla do trećine plate. A s obzirom na evroklauzulu i na to da su se visine rata menjale, mnogi su stigli do polovine primanja. Kreditni biro radi svoj posao besprekorno, beleže sva zaduženja, pa se zainteresovani za kredit iznenade kad to shvate. Mnogi ne znaju da se i obaveze po osnovu kreditnih kartica prate preko Biroa i da se kupovinom putem njih takođe ispunjava kreditni limit. Sve ja manje pravih klijenata na tržištu.

Bankarima niko ne brani da i te klijente dalje zadužuju, ali tada je obavezna rezerva 100 odsto kredita, pa je bolje ne razmišljati o tome kolika bi tu kamatna stopa bila odgovarajuća. Isto važi i za kredite koji se odobre a da se pre toga ne traži izveštaj Biroa o zaduženosti klijenta.
S tim da će korekcija kamatnih stopa biti neizbežna slaže se i Rade Vojnović, jedan od direktora Hipo Alpe-Adrija banke:

- Može se očekivati da kamate na stambene kredite, van programa Korporacije, porastu između jedan i dva posto na godišnjem nivou. Kod gotovinskih kredita sve je teže naći klijente koji ispunjavaju uslove i nisu zaduženi do limita od trećine plate. A to nije samo naš problem, s njim će se sresti i banke koje će privatizacijom tek ući na ovo tržište. Da bi privukli klijente, oni će im nuditi refinansiranje starih kredita, a tu važe isti uslovi kao i za sve ostale potrošačke kredite.

Tokom leta treba da se okončaju tenderi za privatizaciju Panonske i Vojvođanske banke. Kada su nadležni iz NBS-a pitani, prilikom prethodnog podizanja limita za obaveznu rezervu, kako će to uticati na privatizaciju banaka, odgovor je bio da zainteresovane strane finansijske kuće gledaju dalje i da kupuju mogućnosti koje ovo tržište pruža u budućnosti, a one su znatne. Ipak, pitanje je koliko će odvajanje enormnih suma biti za njih zanimljivo kada znaju da su svi izgledi da će početak biti veoma skroman. A svi znamo da država priželjkuje da od prodaje ove dve banke i “Mobtela” inkasira između jedne i 1,4 milijarde evra. Da li je to ostvarivo ili nije, znaćemo za koji mesec.

Kada ćemo već svi tako da se mučimo, hoće li nam bar stopa inflacije biti jednocifrena, kao što je za ovu godinu zacrtano? Odgovor je standardan za nas: može da bude, a ne mora da znači.
Početkom godine viceguvernerka NBS-a Dijana Dragutinovšić objasnila je da su povećanje obavezne rezerve i operacije na otvorenom tržištu, a kojima se povlači novac iz opticaja i podižu kamatne stope, jedine mogućnosti koje naša nacionalna banka ima u borbi protiv inflacije, te da se od monetarne politike očekuje previše.

Prevelika očekivanja očigledno su nastavljena. Kod eksperata nema dvojbe o tome da svoj deo za obaranje inflacije mora da preuzme i fiskalna politika. A to znači da nam je država preskupa i da tu mora da se štedi.
Kada ovo čuju svi koji otplaćuju kredite, pomisliće da su dobro uradili što su se zadužili pre ovih silnih mera koje od početka godine sustižu jedna drugu. Ali, ne mogu baš svi da budu bezbrižni. Pojedine banke su svojim komitentima ponudile ugovore o zajmu u kojima je klauzula koja bankarima dopušta da kamatne stope usklade s politkom NBS-a i stanjem na tržištu. NJih bi lako moglo da sustigne retroaktivno povećanje kamatnih stopa za rate koje još nisu otplatili. Upozorenja koja su stizala iz NBS-a, u stilu “Pazite šta potpisujete” - nisu bila uzaludna. Pa kada je sve tako, šta da očekujemo dok država sama ne počne da štedi?

- Iluzija je da možemo imati i jeftin kapital i nisku stopu inflacije - kaže istraživač u Fondu za razvoj na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Vuk Đogović. D. Vujošević

Kamate još veće

Novosti - Četvrtak, 4. Maj 2006.
BEOGRAD - Od sledeće nedelje, kako "Novosti" nezvanično saznaju, Narodna banka Srbije će najverovatnije podići obaveznu rezervu bankama sa sadašnjih 40 na 60 odsto. Na ovaj korak, Centralna banka se odlučila kako bi smanjila sve veći kreditni zamah, koji utiče na povećanje inflacije. Bankari, smatraju da će ova mera sigurno dovesti do povećanja kamata na zajmove i to pre svega na trgovinske i potrošačke, dok će kamate na stambene pozajmice ostati na istom nivou.
Dosadašnjom monetarnom terapijom, Narodna banka Srbije je

u više navrata za ovih godinu i po dana pokušala da smanji kreditnu ekspanziju u zemlji i zaduživanje banaka u inostranstvu, kako bi suzbila inflaciju. Većih efekata, međutim nije bilo. U prošloj godini porast kredita stanovništvu je iznosila 60,4 milijardi dinara, a u prva dva meseca ove godine, firme i građani su se zadužili 24 milijarde dinara. Krajem marta, Centralna banka je povećala stopu za obračun obavezne rezerve sa 38 na 40 odsto, a evo, za samo nešto više od mesec dana ponovo je odlučila da je podigne na 60 odsto, što će sigurno usloviti povećanje kamatnih stopa svih banaka.

- povratak na vesti za tekuci mesec...