English >>>

VESTI NEKRETNINE - Procitajte najvaznije vesti  i dogadjaje u Beogradu...

Ariva 2006:   :: januar :: februar :: mart :: april :: maj :: jun :: jul :: avgust :: septembar :: oktobar ::
:: novembar :: decembar ::

- povratak na vesti za tekuci mesec...

Arhiva 2006 - MART:

Kapital želi čistu tapiju

Novosti - Petak, 31. Mart 2006.
BEOGRAD - Trenutno se u glavnom gradu zida milion kvadrata poslovnog i stambenog prostora, a vlast ne stiže da novom infrastrukturom odgovori na sve zahteve kako stranih tako i domaćih investitora. Ove "slatke" muke gradonačelnika Nenada Bogdanovića ukazuju na to da je Beograd postao jedno od veoma privlačnih mesta krupnom biznisu. Stranog kapitala bi bilo i više da nije, pre svega, imovinskih problema sa zemljištem.
Na to su ukazali učesnici regionalne konferencije "Tržište nekretnina u jugoistočnoj Evropi", koja je održana u Beogradu.
Prema rečima Milana Parivodića, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, Srbija mora da dozvoli privatizaciju gradskog građevinskog zemljišta i time ukine državni monopol. Vlasnik objekta mora da bude i vlasnik parcele. Onim građanima kojima je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina, a ukoliko ne može da im se vrati zemlja treba dati nadoknadu. Ali kako naglašava neophodno je promeniti zakone, pre svega, u građevinarstvu kako bi se bar pet puta skratio postupak za pribavljanje potrebnih dozvola, što bi za posledicu imalo pojeftinjenje nekretnina. Trebalo bi u svim opštinama i gradovima omogućiti stranim investitorima da na jednom mestu završe sve što je potrebno.
Po mišljenju Amerikanca Flipa Beja, direktora grčkog "Kolirs internešenala", pun pogodak je izgradnja tržnih i poslovnih centara, naravno sa parkinzima.
- Zemlje iz unutrašnjosti Evrope postaju mesta u kojima se trguje 24 časa i to investitori jako dobro znaju - kaže Bej. - U budućnosti se treba fokusirati na izgradnju poslovnih zgrada, koje pružaju maksimalnu udobnost zaposlenima, a izgrađene su po ekološkim standardima.
Najviše primedbi na infrastrukturu, pre svega uska grla na saobraćajnicama, dao je Heri Hendelsman, stručnjak iz Velike Britanije.
- Kažu da je Novi Beograd mesto budućnosti, ali mislim da je to velika greška, jer stari deo grada ne smete da ignorište - navodi Hendelsmen. - Činjenica je da je centar svakog grada, a to važi i za Beograd, često privlačniji za investitore, naravno kroz preuređenje starih objekata.
Prvo pitanje koje investitori postavljaju je, da li dobiju ono što kupuju. Zatim kako će to da plate. Na pitanje da li su zemljišne knjige ili katastar pouzdani, ažurirani, odnosno tačni u zemljama u regionu odgovori su različiti, ističe Erik Steger, advokat iz Austrije. 

Tržište je najbolji regulator
Da li je u Beogradu previsoka cena poslovnog prostora

Danas - Četvrtak, 30. Mart 2006.

Iako je u Beogradu u poslednjih nekoliko godina broj poslovnih objekata značajno porastao, firme, kako domaće tako i inostrane, u većini slučajeva izbegavaju da se tamo "nastane", jer im ne odgovara visoka cena zakupa. One se sve češće odlučuju da umesto poslovnog prostora u nekom od ekskluzivnih centara, iznajmljuju obične stanove za kancelarijske potrebe. Tako nije redak slučaj da se u stambenoj zgradi zajedno sa penzionerima, porodicama, studentima i ostalim "običnim" stanarima, nalaze i predstavništva velikih kompanija. Oglasi su puni ponuda tzv. luksuznih, velikih stanova, koji su u opisu reklame, najpogodniji za iznajmljivanje firmama.
Aleksandra Kon, suvlasnik agencije za promet nekretnina Alka, kaže za Danas da je ponuda poslovnog prostora na tržištu relativno velika. Ona, međutim, napominje da cene tog prostora nisu prilagođene platežnoj moći većine preduzetnika, tako da nije redak slučaj da tek izgrađeni tržni centri "zvrje" poluprazni.
- Cene poslovnog prostora čija namena je kancelarijska, kreću se od tri evra do 25 evra po metru kvadratnom. Zakup poslovnog prostora najskuplji je u tržnom centru Ušće i kreće se od 25 do 27 evra po kvadratnom metru. To znači da za, recimo, dve stotine kvadrata kancelarijskog prostora u TC Ušće mesečno treba izdvojiti više od pet hiljada evra. Prosečna cena za iznajmljivanje poslovnog prostora u centralnim gradskim zonama u Beogradu je od deset do 15 evra po kvadratnom metru - objašnjava naša sagovornica.

Kada je reč o prodavnicama, odnosno lokalima koji treba da privuku kupce sa ulice, naša sagovornica kaže da u ulici Kneza Mihaila, ako uopšte i može da se nađe prostor koji je na tržištu, cena kvadratnog metra iznosi minimum sto evra.
Bojan Stanojević, gradski menadžer u Beogradu, kaže za Danas da je tržište "zakon" i da ono na najbolji način reguliše cenu.
- Naš zadatak je da omogućimo uslove za priliv investicija i izgradnju objekata, a kako će privatni vlasnici vrednovati svoje vlasništvo i utvrditi cenu sa kojom će nastupiti na tržištu nije i ne bi trebalo da bude naš posao - kaže Stanojević.
Jedan od brojnih stranih investitora koji je otvorio firmu u jednom od beogradskih stanova, a koji je želeo da ostane anoniman, kaže za naš list da na Novom Beogradu gotovo da ne postoji ponuda poslovnog prostora, a da je ekskluzivni prostor, koji je u ponudi, "nenormalno skup" i neadekvatan za male i srednje firme. Naš sagovornik tvrdi da su cene više nego u Central biznis distriktu u Sidneju koji je najbolja lokacija u najvećem gradu Australije i u kojem su smeštene sve banke, firme i institucije. On smatra da u poslovne centre kao što je recimo TC Ušće mogu da se smeste samo velike kompanije ili banke koje mogu da zakupe ceo sprat.
Naš sagovornik napominje da strane firme neće da se odluče da idu u stari deo Beograda zbog nemogućnosti da nađu parking mesta i saobraćajnih gužvi. On naglašava da su stranci navikli da imaju garaže u zgradi u kojoj rade i da do kancelarija dođu direktno liftom. Osim toga, u velikim zapadnim centrima do svih institucija mogu doći peške jer se nalaze u neposrednoj blizini.
Sagovornik Danasa dodaje da na te osnovne probleme dolazi i obaveza plaćanja naknade za građevinsko zemljište. On ocenjuje da je reč o socijalističkom porezu koji može da se nazove "vazdušarina". On podseća da na Novom Beogradu za firmu u stanu od oko 40 kvadrata taj porez iznosi više od 5.000 dinara i da je lako izračunati koliko bi firme morale da plate ako zakupe 600 kvadrata. Naš sagovornik ističe da visina naknade zavisi i od visine delatnosti i dodaje da je reč o nametu koji ne postoji u razvijenom svetu. S. Čongradin - I. Radak

Kupiti stan – u praksi
Beograd -- Novi Zakon o hipoteci koji bi trebao omogućiti građanima da kupe na kredit i stanove u izgradnji, u praksi je neprimenjiv.

B92 - Utorak, 28. Mart 2006.
Pompezno najavljeni novi Zakon o hipoteci koji je, prema objašnjenjima ministara u vladi Srbije, trebao omogućiti lakše rešavanje stambenog pitanja, nailazi u startu na prepreke. Banke takve kredite ne odobravaju, jer ne mogu da dobiju garanciju od Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, a u ovoj instituciji kažu da im zakon takvu mogućnost uopšte ne dozvoljava.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić potvrđuje svoje više puta date izjave da novi Zakona o hipoteci predviđa da se i na stan u izgradnji može staviti hipoteka, ako banka proceni da će investitor da završi zgradu. "Sad je veća odgovornost, postoji jedan rizik od procene određene situacije. Da li će nešto moći da proda ili neće moći da proda. Taj rizik procene je nešto što je bankarski posao i ja sam siguran da će banke vrlo brzo krenuti sa tim, pri čemu ja znam za banke koje su već počele."

Banke međutim i dalje ne daju kredite za stanove u izgradnji. Jedini izuzetak je da banka kreditira i građevinsku firmu od koje se stan kupuje. Bankari u suprotnom nisu sigurni da li će izvođač završiti radove.

"Veoma je nezahvalno upustiti se u finansiranje nečega što je u oblacima. Recimo, treba da finansirate stan koji je na petom spratu, a zgrada je u temelju", kaže Miroslav Rebić iz Sosiete ženeral.

U Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita kažu da oni ne daju garancije bankama za nezavršene stanove, jer Zakon o hipoteci nije usklađen sa zakonom o planiranju i izgradnji.

Aleksandar Jović, direktor nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita kaže da ni sama nacionalna korporacija ne može da preuzme na sebe one rizike koji nisu dati zakonom, za koje mandat ne postoji: "Da mi preuzmemo rizik da li će investitor završiti ili ne pbjekat, to nije u našem mandatu i mi to ne smemo da prihvatimo."

Jedina mogućnost da građanin kupi, a građevinsko preduzeće proda nezavršen stan, sada postoji u slučaju da su se obe strane za kredit obratile istoj banci ili da kupac ima neku drugu nekretninu na koju može da stavi hipoteku.

Zakrpljeni krovovi i nove fasade 

Novosti - Četvrtak, 23. Mart 2006.

STANARI kojima je muka od svakodnevnog kvarenja liftova, prokišnjavanja krovova ili su im oštećene fasade mogu da se prijave na konkurs Grada za sufinansiranje popravki. Prijave treba da podnesu do 26. maja Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove. Popravke će se raditi od sledeće godine, a 70 odsto novca za njih obezbediće Grad. Ostatak treba da pokriju vlasnici stanova.
Novina u odnosu na istu akciju od pre tri godine je da Grad neće dotirati popravke u zgradama čiji stanari na plaćaju račune "Infostana". Ukoliko je dug zgrade za komunalije veći od deset odsto od ukupnih računa za period od 1.1.2002. do 30.6.2005. godine prijava neće biti razmatrana.
Iz Sekretarijata naglašavaju da se neće prihvatati ni delimične popravke krova ili fasade, niti ugradnja novih liftova, izgradnja kosih umesto ravnih krovova i bilo kakve izmene orginalnog projekta zgrade.
Skupštine stanara mogu prijaviti i objedinjene popravke, krova, fasade i lifta, ali pri tome svaka pojedinačna vrednost radova ne može biti manja od milion dinara.
Lista zgrada po kojoj će one dolaziti na red za sređivanje napraviće se prema procentu učešća stanara u troškovima i urgentnosti rešavanja problema.
- Želja nam je da finansijski pomognemo građanima, jer su često popravke dosta skupe, a po Zakonu su isključivo obaveza vlasnika stanova - kaže Dunja Knežević, sekretar za komunalno-stambene poslove. - Mnogim popravkama se omogućava sigurnost u zgradi i otklanja se opasnost po život i zdravlje ljudi. Grad će za sufinansiranje odvojiti 300 miliona dinara.

Građani prilikom sklapanja ugovora moraju na ime garancije da uplate kaparu od 100 hiljada dinara. Ovaj iznos će po završetku radova ući u troškove koje stanari pokrivaju.

DOKUMENTACIJA
Prilikom podnošenja prijave stanari moraju da prilože:

- Prijavu (obrazac 1) overenu pečatom Skupštine stanara i potpisom predsednika.
- Odluku (obrazac 2) sa potpisima saglasnosti vlasnika stanova kojima pripada više od polovine stambene površine u zgradi.
- Projekat za izvođenje radova sa tehničkim opisom, crtežima, predmerom radova i predračunom radova.
- Potvrdu Zavoda za zaštitu spomenika o statusu objekta i saglasnost na projekat. Za liftove nije potrebna.
- Zapisnik sa odlukom o izboru predsednika Skupštine stanara.
- Broj računa Skupštine zgrade.
- Izveštaj o stanju duga zgrade na dan 30.6.2005. godine, koji se pribavlja u "Infostanu".
Obrasce imodele ugovora i modele za predmer i predračun građani mogu uzeti u Sekretarijatu u Golsvordijevoj 35, radnim danom od 9 do 16 časova ili skinuti sa sajta Grada Beograda.


URAĐENO
DO sada je u programu "Popravimo zajedno" urađena popravka na 165 zgrada u vrednosti 170 miliona dinara. Obnovljena je hidroizolacija na 60 ravnih krovova, revitalizovano 40 fasada i remontovano 65 liftova. Sada se pripremaju tenderi za izbor izvođača na sređivanju preostale 74 zgrade iz konkursa 2003. godine. Popravljaće se 19 krovova, 28 fasada i 27 liftova, a sve bi trebalo da košta 130 miliona dinara.
 

Javni poziv za "Popravimo zajedno" 

Glas Javnosti - Četvrtak, 16. Mart 2006.
Sekretarijat za komunalne i stambene poslove objaviće danas Javni poziv skupštinama i savetima stambenih zgrada za podnošenje prijava za sufinansiranje radova na investicionom održavanju krovova, fasada i liftova.

Ovim grad, koji nema zakonsku obavezu i dalje pruža pomoć građanima u finansiranju održavanja stambenih objekata.
Radovi će biti izvođeni naredne godine, a iz budžeta grada Beograda biće obezbeđeno oko 300.000.000 dinara. Skupštine i saveti zgrada moći će jednom prijavom da obuhvate radove na popravci krova, fasade i lifta, pri čemu pojedinačna vrednost radova ne može da bude manja od milion dinara.

U ovom javnom pozivu moći će da učestvuju i stanari zgrada koje se nalaze pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, naravno uz saglasnost Zavoda na projekat.
U programu će moći da učestvuju oni vlasnici stanova koji su prethodno izmirili sva dugovanja prema JKP "Infostan". Sanacija objekta, ugradnja novih liftova i izgradnja kosih umesto ravnih krovova nisu predmet ovog javnog poziva. Rok za dostavljanje prijava je 26. maj 2006. godine, do 16 časova.

LUKSUZNO!

Kurir - Utorak, 14. Mart 2006.
Kompanija ''Dži-Ti-Si internešnal'' (GTC International) počeće izgradnju poslovno-stambenog kompleksa u novobeogradskom Bloku 19A, ukupne površine 60.000 kvadrata. Gradnja poslovnog objekta ''Avenija 19'' počeće sledeće nedelje, a završetak prve faze izgradnje očekuje se u poslednjem kvartalu 2007. godine.

Novi projekat kompanije ''Dži-Ti-Si internešnal'', kondominijum ''Park apartmani'' i ''Avenija 19'' smešten je između ulica Milentija Popovića, Trećeg bulevara i Vladimira Popovića, a obuhvata 20.000 kvadratnih metara stambenog prostora, 20.000 kvadrata poslovnog prostora i garažu iste površine. Kondominijum ''Park apartmani'' biće pravi minijaturni grad u gradu, sa stanovima različitih struktura, poslovnom garažom na dva nivoa, zelenim centralnim atrijumom, fitnes centrom i drugim lokalima.

Kompleks će biti potpuno zatvorenog tipa, sa uslugama recepcije i obezbeđenja 24 časa dnevno, a posebnu pažnju privući će desetak luksuznih ''penthaus'' apartmana sa površinom od 180 kvadrata i krovnim baštama i terasama veličine apartmana.

NOVIH STO STANOVA

Kurir - Petak, 10. Mart 2006.

Rešavanje imovinskog pitanja socijalno najugroženijih građana i onih koji žive u nehigijenskim naseljima delimično se nazire, budući da će za dva meseca sto porodica dobiti na korišćenje stanove u zemunskom naselju Kamendin. Stanovi će biti dodeljivani po kriterijumima koje je propisala Skupština grada, potvrdila je juče Radmila Hrustanović, zamenik gradonačelnika.

- Novih sto stanova biće dodeljeno onima koji ispunjavaju uslove koje je propisala Skupština grada. To će svakako biti i porodice iz nehigijenskih naselja. U selekciji dodele stanova učestvovaće i centri za socijalni rad - objasnila je Hrustanovićeva.

U junu počinje gradnja 96 stanova
U Čačku, u okviru projekta Habitat

Danas - Četvrtak, 9. Mart 2006.

Čačak - Prema najavama lokalnih vlasti u Čačku, u junu bi trebalo da počne izgradnja 96 stanova u okviru projekta Habitat koji u sedam opština Srbije realizuju Vlada Italije i Ministartvo za kapitalne investicije.
- Cilj ovog programa nije samo stanogradnja, već će se njime omogućiti i trajna integracija i uključivanje izbeglih lica u socijalni život lokalne zajednice. Zbog toga je programom Vlade Italije predviđeno da u drugoj fazi bude organizovano profesionalno osposobljavanje tih građana i obezbeđena materijalna sredstva kojima bi oni započeli neke poslove i stvorili uslove da plaćaju kiriju, komunalne i druge usluge. Sve opštine uključene u program Habitat bile su obavezne da osnuju stambene agencije, uz čije posredstvo će se graditi stanovi za izbeglice i socijalno ugrožene. Za razliku od ostalih gradova u kojima su agencije formirane kao javna preduzeća, u Čačku je na osnovu novog zakona registrovana agencija koja nema svojstvo opštinskog javnog preduzeća. Italijanski donator je ocenio da je upravo takva odluka najbolji preduslov za uspešnu realizaciju projekta - kaže predsednik čačanske opštine Velimir Stanojević.
U okviru projekta Habitat ukupno će biti izgrađeno 650 stanova. Kada je reč o Čačku, kako ističe predsednik opštine Velimir Stanojević, trenutno se radi na pripremi urbanističko-arhitektonskih rešenja i projekata, a narednih dana biće odabrane lokacije za gradnju ovih stanova. A. Arsenijević
 

Zgrada tone zbog nadzidanih stanova

Glas Javnosti - Sreda, 8. Mart 2006.
Stanari zgrade u Ustaničkoj ulici 169-177, kako najavljuju, danas će podneti tužbu protiv opštine Zvezdara i investitora nadziđivanja na Konjarniku GP "SZ Prima stan" i "Koni konsalting" za nadoknadu materijalne štete u iznosu od 12,4 miliona dinara. - Nadziđivanje 20 stanova na zgradu počelo je 2003. godine. Investitori su dobili dozvolu za nadgradnju iako tehnička dokumentacija uopšte nije ispitala podzemne vode, niti su obavljeni pripremni radovi. Zbog toga su podrumi tri ulaza u našoj zgradi bili pod vodom, zgrada se sleže, pucaju zidovi, a prozori ne mogu da se otvore. To su oštećenja izazvana sleganjem koje opština ne želi da nadoknadi. Sa 12,4 miliona dinara koje tražimo biće finansirana samo sanacija zgrade, u to ne ulaze pojedinačne tužbe stanara - kaže Željko Pantić, predstavnik Skupštine stanara.

Nadzidani stanovi, objašnjava direktor Posmatračke komisije u pravosuđu Vojka Kukolj, dobili su od opštine upotrebne dozvole iako nikakva šteta nije nadoknađena. Nadležni postupaju po zakonu koji je po Ustavu prestao da važi - tvrdi Kukolj.

J. S. - D.Đ

Mnogo nelegalnih objekata
U katastarske knjige upisana tek svaka treća kuća u gradu
Republički geodetski zavod ima zadatak da uradi centralni registar hipoteka najkasnije do prvog oktobra

Glas Javnosti - Ponedeljak, 6. Mart 2006.

Katastrom nepokretnosti do sada je pokriveno svega 30 odsto teritorije Beograda. U potpunosti su završene opštine Stari grad, Sopot i Rakovica i 90 odsto opštine Novi Beograd, kažu u Republičkom geodetskom zavodu. Planom jedinstvene svojinske evidencije predviđeno je da u glavnom gradu ove godine bude završeno još jedanaest katastarskih opština.

Na redu Savski venac i Vračar

Prema rečima Dušice Đokić, iz sektora za informisanje Republičkog geodetskog zavoda, u narednih nekoliko dana počeće izrada katastra za opštine Savski venac i Vračar.
- Projektom katastra nepokretnosti od 2005. do 2010. biće završena evidencija svih nepokretnosti na teritoriji Beograda, koji se radi kao posebna celina, ali i svih nepokretnosti u Srbiji - kaže Đokićeva. Ona dodaje da je do sada uknjiženo oko 75 odsto Srbije.

- Do sada je evidentirano 3.536 od ukupno 4.529 katastarskih opština ili 12.851.000 parcela, a do kraja godine katastrom nepokretnosti biće pokriveno ukupno 83 odsto katastarskih opština u Srbiji - kaže Đokićeva. Ona naglašava da je uspešno zavšeno i objedinjavanje Zemljišnjih knjiga i katastra nepokretnosti pošto je predsednik suda u Beogradu pristao da preda sve zemljišne knjige Republičkom geodetskom zavodu.

- U toku je i izrada digitalnih orto-foto planova i digitalnih katastarskih planova koji će biti u koloru i trodimenzionalnoj animaciji. Trenutno su u izradi digitalni katastarski planovi za Voždovac i Jajince, a u pripremi su Surčin, Zemun polje i Krnjača - kaže Đokić. Ona dodaje da će ove godine biti izrađeni digitalni planovi za Barajevo, Batajnicu, Mali i Veliki Mokri Lug i celu Vojvodinu.

Informacije na Internetu

- Stupanjem na snagu Zakona o hipotekama, Republički geodetski zavod dobio je zadatak da uradi centralni registar hipoteka koji mora da bude gotov najkasnije do prvog oktobra - kaže Đokić. Ona dodaje da će na izradi registra biti mnogo posla pre svega zbog velikog broja nelegalnih objekata.

- Međutim, kada registar bude gotov, sve banke, klijenti, agencije za nekretnine i drugi korisnici imaće pristup informacijama da li neka nepokretnost na određenoj lokaciji ima hipoteku.
- Ove informacije će biti dostupne preko Interneta, a to je jako važno zbog povećanja prometa nekretnina u Srbiji - tvrdi Đokić.

B. V.

Građani plaćaju, a svi zarađuju
Da li će stanovi biti jeftiniji primenom Zakona o hipoteci
Najava ministra Dinkića o padu cene kvadrata bez izgleda za uspeh, jer niko neće da se odrekne svog dela kolača

Glas Javnosti - Četvrtak, 2. Mart 2006.

BEOGRAD - Izjavu ministra finansija Mlađana Dinkića da vlada planira da nizom mera snizi cenu stambenih kredita i da tome treba da doprinese dugoročna građevinska politika lokalnih samouprava, koje bi trebalo da rade na obezbeđivanju zemljišta za podizanje jeftinijih stanova, mnogi stručnjaci su dočekali sa skepsom. Problem je u tome što lokalne vlasti uglavnom nemaju dovoljno novca da bi same gradile objekte koje bi kasnije prodavale građanima po nižim cenama i tako konkurisale komercijalnom građevinarstvu.

Čak i kada postoji fond za stanogradnju, kao što je slučaj u Beogradu, broj izgrađenih stanova je simboličan u odnosu na potrebe tržišta i ne može da utiče na privatne investitore da obore cene. Druga opcija prema kojoj bi lokalne vlasti mogle da pribegnu je smanjenje naknada za gradsko građevinsko zemljište, One, prema rečima Kaće Lazarević, direktora agencije za nekretnine "Alka", ponekad čine čak i do jedne trećine ukupne cene kvadratnog metra.

- Cene nekretnina u Beogradu su užasno visoke, upravo zbog ogromnih naknada za građevinsko zemljište. Prosečna naknada u Bugarskoj je oko 50 evra po kvadratu, a u Beogradu od 200 do 250 evra. Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović smatra da će cene ostati tolike dokle god ima ko da ih plati. To je surovo, jer takve naknade mogu da podnesu strani investitori koji grade hiljade kvadrata poslovnog prostora, ali ne i domaći preduzetnici, koji zidaju desetak stanova, a na kraju to sve plaćaju građani - ističe Lazarevićeva.

S druge strane, u beogradskoj Direkciji za gradsko građevinsko zemljište smatraju da njihove cene nisu previsoke, jer, kako kažu, da jesu ne bi ni mogli da posluju. U Direkciji tvrde da nisu preskupi ni u odnosu na zemlje u okruženju, kao i da "nije neobično što su domaće kompanije manje platežne od stranih".

Slično misli i Bogdanović koji za Glas najavljuje da Grad neće menjati visinu nadoknade, "jer ona ne učestvuje bitno u krajnjoj ceni stana koju građani plaćaju". Prema njegovim rečima, da bi cena stanova bila prihvatljivija, država mora da se umeša i, u saradnji sa bankama, nađe način da gradi za srednju klasu i siromašnije građane.

- Grad ove godine završava oko 200 i počinje izgradnju još 2.000 neprofitnih socijalnih stanova odnosno oko 120.000 metara kvadratnih. Ali, da bi cena stanova pala, država bi trebalo da izgradi još četiri-pet hiljada stanova. Lokaciju ćemo odrediti u oktobru, a prodajna cena po kvadratu neće preći 800 evra - tvrdi Bogdanović, koji smatra da privatni preduzetnici održavaju visoke cene jer nema dovoljno ponude na tržištu.

Međutim, krupni građevinari, poput "Stankoma", ne odstupaju od stava da su za visoke cene najodgovorniji državni nameti.
- Na cenu u velikoj meri utiču veoma visoki doprinosi za radnike koji predstavljaju značajan rashod svake ozbiljne firme. Dinkićevo zalaganje je sjajno, ali iz njegovog kabineta dolaze zahtevi koji u dobrom procentu povećavaju cenu - kaže portparol "Stankoma" Mića Ružić, dodajući da će ova kompanija "uvek naći najskrivenije rezerve kako bi zadržala ili čak oborila sadašnju cenu nekretnina".

Kaća Lazarević podseća da banke u Srbiji na stambenim kreditima imaju zaradu "kao nijedna banka na svetu" i to bez ikakvog rizika i da stoga ne razume Dinkićevu izjavu da "trenutno nema uslova za smanjenje kamatnih stopa". Prema njenim rečima, kamate u susednoj Hrvatskoj ne prelaze četiri odsto, a kod nas dostižu i 12 odsto.
- Problem je u tome što niko neće da se odrekne svoje velike zarade, ni država ni banke - zaključuje Lazarevićeva.

A. D. M. - D. M.

Vojska SCG i bez imovine i bez stanova
Blic - Četvrtak, 2. Mart 2006.

Vlada Srbije ustupila je Vojnotehnički institut na korišćenje MUP-u Srbije, ali ni u VSCG, ni u Ministarstvu policije još uvek ne znaju pod kojim uslovima će biti obavljena ta transakcija.

Vlada je ceo posao, kako „Blic“ saznaje, obavila bez znanja Fonda za reformu Vojske, koji je zadužen za gazdovanje vojnom imovinom. „Fond za reformu Vojske uopšte nije konsultovan prilikom predaje VTI MUP-a Srbije“, saznajemo u tom fondu. Direktor Fonda Obren Joksimović nije želeo da komentariše tu odluku kabineta Vojislava Koštunice.

Vlada Srbije nije odredila ni koliko će MUP Srbije platiti Vojsci korišćenje VTI, niti se zna za koje namene će policija koristiti taj prostor površine od čak 20.481 kvadrata. Ako bi se poštovali tržišni uslovi srpska policija morala bi Vojsci da plati više od 40 miliona evra.

Naime, prema proceni eksperata za nekretnine, u Katanićevoj ulici, gde se nalazi VTI, kvadrat poslovnog prostora se procenjuje na 2.000 evra.

„MUP Srbije kuburi sa prostorom, skoro sve nam je srušeno u bombardovanju. Zato je Vlada odlučila da MUP-u dodeli taj prostor. U svakom slučaju, dobrodošao nam je taj prostor da normalnije radimo“, rečeno nam je u MUP-u Srbije.

- Još uvek se ne zna u koje svrhe će MUP koristiti taj prostor, tek će se proceniti ko je najugroženiji - naveo je naš sagovornik iz MUP-a Srbije. On je naveo da još uvek nije poznato ni koliko će MUP to platiti, a tvrdi da nema informacije da li će MUP za te usluge dati Vojsci četiri helikoptera - po dva MI-17 i MI-24.

Ministar odbrane Zoran Stanković izjavio je za „Blic“ da pregovori o predaji VTI MUP-u Srbije tek treba da se obave i da za sada nisu poznati uslovi za taj posao.

- VTI neće biti jednostavno prodati policiji, biće to uz dogovor ekspertskih grupa. Još se tačno ne zna da li će Vojska dobiti stanove, niti u koju svrhu će zgrada služiti policiji. Sve to će tek utvrditi ekspertske grupe na nivou Ministarstva odbrane i MUP-a Srbije - izjavio je Stanković i najavio da će javnost biti obaveštena pod kojim i kakvim uslovima će se to završiti.

Stanković dodaje da je predlog o prodaji zgrade VTI doneo bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić nakon procene da je neperspektivan i da ga treba otuđiti .

Upravo je sporni ugovor o prodaji VTI američkoj firmi „Meridijan houms“ bio početak kraja Davinića na funkciji ministra odbrane, a možda i Vladana Živulovića na čelu Fonda za reformu Vojske.

Naime, Ministarstvo odbrane pod komandom Davinića i Fond za reformu Vojske, na čijem je čelu bio Živulović, krajem 2004. godine bili su postigli dogovor sa tom američkom firmom oko zajedničkog finansiranja izgradnje 394 vojna stana na Bežanijskoj kosi. Za izgradnju vojnih stanova ta američka firma trebalo je da dobije zgradu VTI u Katanićevoj ulici u Beogradu. Nakon što je procenjeno da je taj ugovor potpisan na štetu države za najmanje 10 miliona evra i da je prodaja obavljena bez tendera, ministar Mlađan Dinkić je uspeo da stopira prodaju VTI. Međutim, ako MUP zaista plati VTI u opremi, kako se već spekuliše, onda preti realna opasnost da Vojska ostane i bez vojne imovine i bez stanova. Kako „Blic“ saznaje, u Vojsci već postoji oko 15.000 nerešenih stambenih pitanja.

T. N. Đ. - N.Č.

Dvadeset porodica uskoro na ulici?
Rešavanje višedecenijskog problema Azbestnog naselja počinje u aprilu
Vlasnici starih stanova biće preseljeni na druge lokacije, za bespravno useljene grad traži rešenje
Glas Javnosti - Sreda, 1. Mart 2006.

Rušenjem dve zgrade u ulicama Mate Jerkovića i Komovskoj, u poznatom Azbestnom naselju, koje je najavljeno do kraja meseca, konačno bi počelo rešenje višedecenijskog problema ovog radioaktivnog naselja. Na mestu gde se one nalaze biće sagrađena nova zgrada, a dok se ona ne završi vlasnici stanova će biti preseljeni u druge stanove iz fonda Direkcije za građevinsko zemljište.

- Ovo je prva od četiri planirane faze projekta. Ljudima ćemo dati mogućnost da ostanu u stanovima na drugim lokacijama, ili da se vrate u naselje pošto zgrada bude gotova. U tu zgradu ćemo useliti i vlasnike stanova iz druge dve zgrade, koje ćemo rušiti u drugoj fazi. Onda će na toj lokaciji biti izgrađen novi objekat, i tako ćemo raditi dok ne obnovimo celo naselje - rekao je Boris Ranković, direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište, i dodao da će novi stanovi biti iste kvadrature kao i stari.

Međutim, po planu Direkcije, samo vlasnici starih stanova biće preseljeni iz tih zgrada na druge lokacije, dok će dvadeset porodica morati same da se snađu zbog toga što se vode kao bespravno useljena lica. Njima je Direkcija ranije ustupila stanove na korišćenje, ali samo do rušenja.

- Direkcija je bila fer. Kada sam im se obratio, izašli su mi u susret, i dali mi ovaj stan na korišćenje. Od 28 stanova u ove dve zgrade 19 je bespravno useljeno. Sve vreme sam plaćao komunalije, ali sada ne znam šta ću. Bilo bi dobro kada bismo dobili kredit ili da se nađe neko drugo rešenje - rekao je Marko Stević, jedan od stanara.

U Direkciji za građevinsko zemljište, kažu da nemaju sredstva da pomognu bespravno useljenim stanarima, kao i da to nije u njihovoj nadležnosti.
- Programom i finansijskim planom je tačno predviđeno kako se troše sredstva. Nadležni opštinski organ uprave već je doneo rešenje o prinudnom iseljenju bespravno useljenih stanara. Očekujemo da termin za iseljenje bude do sredine marta, kako bi radovi počeli sredinom aprila - objasnili su nam u Direkciji.

Sve nade dvadeset porodica sada polaže u gradsku vlast. Iako je rok za iseljenje blizu, oni se nadaju da ih Grad neće ostaviti na cedilu.
- Formalnopravno Grad nema obavezu prema tim ljudima, ali ćemo u okviru zakona pokušati da im pomognemo. Na koji način ćemo im pomoći, to još ne mogu da kažem. Ne želim da dajem prazna obećanja jer se radi o komplikovanoj situaciji - izjavio je za Glas Đorđe Bobić, gradski arhitekta.

P. Blečić

 

Hipotekarni krediti neće "prokrčiti" put do stambenog prostora
Bankari pozdravljaju početak primene Zakona o hipoteci, građevinari i dalje skeptični
Danas - Sreda, 1. Mart 2006.

Zakon o hipoteci koji je stupio na snagu pre dva dana trebalo bi da omogući stavljanje hipoteke i na neuknjižene objekte, ali i na objekte u izgradnji. Procenjeno je da se veliki potencijal stanovništva i privrede Srbije nalazi u nekretninama, a Zakon o hipoteci trebalo bi da omogući da uđu na trzište kapitala kao sredstva obezbeđenja kredita. Osim toga, očekuje se da će procedura prodaje nepokretnosti pod hipotekom, ukoliko korisnik ne izmiruje svoje obaveze, biti znatno brža - trajaće od tri do šest meseci. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da su pravilna procena vrednosti nepokretnosti za koju se traži hipotekarni kredit, dinamika izgradnje objekata, odstupanje investitora od dozvole za izgradnju, osiguranje objekata u izgradnji, kao i osiguranje samih kredita, samo neki od problema koje će praktična primena Zakona o hipoteci doneti.
Zakonom je precizirano da se hipoteka može staviti i na objekte u izgradnji, pod uslovom da za to postoje uredno izdate dozvole. Za građevinare, to znači da na bazi iskopanih temelja mogu da računaju na sredstva po dva osnova - ona koje bi njihova firma mogla da dobije na bazi hipoteke na objekat u izgradnji, ali i na unapred uplaćena sredstva građana koji kupuju stanove na toj lokaciji, opet po osnovu hipotekarnog kredita na nezavršenom stanu. Procenjuje se da bi ovakva zakonska rešenja koja garantuju ostvarivanje ugovornih prava i laku realizaciju obezbeđenja kredita (u roku od tri do šest meseci) trebalo u većoj meri da privuku investitore u Srbiju.

Aleksandar Divljak, zamenik generalnog direktora Meridijan banke, kaže za Danas da je hipoteka kao sredstvo obezbeđenja potraživanja i do sada korišćena u velikom broju slučajeva.

- I pored toga što je postojao problem u realizaciji hipoteke zbog sporosti u rešavanju po zahtevima za prodaju nekretnine, hipoteka je predstavljala siguran vid obezbeđenja i, što je još važnije, olakšavajuću okolnost pri utvrđivanju boniteta dužnika. Treba podsetiti da su banke da bi ubrzale postupak naplate, gotovo sve hipoteke zasnivale sporazumno pred sudom i time direktno sticale pravo da uđu u izvršni postupak, bez obaveze dodatnog dokazivanja osnovanosti potraživanja - ističe naš sagovornik.
On tvrdi da će Zakon o hipoteci omogućiti da se i na objekte u izgradnji upišu hipoteke u korist banke, što bi moglo da pospeši stambenu izgradnju. "S jedne strane to će omogućiti građevinarima da na osnovu objekata koje grade povlače neophodna sredstva kredita od banaka, a sa druge strane, to bi trebalo da omogući građanima da pod povoljnijim uslovima kupuju stanove".
Svetozar Sijačić, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke, zadužen za poslove sa stanovništvom, kaže za Danas da će Zakon o hipoteci podići nivo efikasnosti kada je reč o uspostavljanju založnog prava na nekretninama, realizaciji hipoteka, a trebalo bi i da snizi administrativne troškove.
- Mogućnost uspostavljanja hipoteke i na građevinskim objektima u izgradnji svojevrsni je zamajac našoj građevinskoj industriji, pre svega visokogradnji koja direktno ili indirektno utiče na više privrednih grana koje se na nju oslanjaju - kaže Šijačić i dodaje da je realno očekivati i povoljnije uslove kreditiranja.
Lidija Barjaktarević, direktor sektora Erste banke za odnose sa stanovništvom, kaže da ta banka za sada neće primati zahteve za odobravanje hipotekarnih kredita na neizgrađene objekte, objekte u gradnji i neuknjiženje objekte.
- Banka će nastaviti da odobrava hipotekarne kredite za kupovinu stanova u izgradnji, ali samo pod uslovom da hipoteka bude upisana na neku drugu nekretninu adekvatne vrednosti. U odobravanje hipotekarnih kredita pod novim uslovima Erste banka će krenuti tek nakon sklapanja sporazuma sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita sa kojima inače ima sporazum o odobravanju kredita po nominalnoj kamatnoj stopi od 7,95 odsto, kako bi zajednički bio podeljen i rizik kreditiranja objekta u izgradnji - naglašava Barjaktarević.
Za razliku od bankara, u agencijama za nekretnine ne misle da će Zakon o hipoteci olakšati građanima rešavanje stambenog pitanja.
- Zakon je odličan posmatrano iz perspektive banaka jer su im plasmani u stambene kredite osigurani od rizika, ali se to na tržište nekretnina neće bitnije odraziti. Zemlje u kojima se zakoni primenjuju mogu se pohvaliti znatno većom ekonomskom sigurnošću, za razliku od nas gde korisnicima stambenih kredita niko ne može da garantuje da će u naredne dve ili tri decenije imati siguran posao i moći redovno da izmiruju obaveze prema banci. Neizvesnost je još veća za one koji kupuju stanove u izgradnji, jer ako investitor ne uspe da gradnju dovede do kraja, banka će svoj dug naplatiti ali će kupac ostati i bez stana i bez novca. Tome treba dodati previsoku cenu kvadrata, zatim kamatu i jedan odsto za manipulativne troškove. Tri odsto se izdvaja za agenciju koja posreduje u tom poslu, a tu su još i porez i takse za hipoteku. Sve to drastično opterećuje cenu stanova koji se kupuju na kredit - kaže za Danas Kaća Lazarević, vlasnik agencije za promet nekretnina Alka i dodaje da bi pravi podsticaj stambenoj izgradnji bio kada bi se država odrekla dela kolača koji sada uzima preko nadoknade za gradsko građevinsko zemljište, koje čak sa jednom trećinom učestvuje u ukupnoj ceni stana. S. Čongradin, M. N. Stevanović

- povratak na vesti za tekuci mesec...