Arhiva
2006 -
FEBRUAR:
Kako do hipotekarnog kredita
Beograd -- Stupanjem na snagu zakona o
hipoteci moći će se kupiti na kredit
stan koji nije uknjižen i koji se tek
gradi.
B92 -
Utorak, 28. Februar 2006.
Dve trećine stanova u Beogradu vode se u
zemljišnim knjigama kao njive ili
livade, jer nisu unjiženi. Nešto bolja
situacija je u centralnoj Srbiji. Sada
će se stambeni krediti moći da se dobiju
i za kupovinu neuknjiženog, kao i stana
u izgradnji. Stručnjaci kažu da to ipak
neće uticati na pad cena nekretnina.
Stanovi u Srbiji, bilo novi ili stari,
daleko su najskuplji u Beogradu, gde
kvadrat košta od 800 evra na periferiji
do dve i po hiljade evra u centru. "Više
se nude stanovi u izgradnji, ali je i
potražnja jako velika, tako da neće doći
do promene cene novoizgrađenih stanova.
A takozvana stara izgradnja, do sada
nije bila ni tražena, ali ja očekujem da
će do kraja godine njihova cena biti
nešto niža", kaže Srđan Bogićević, iz
agencije za nekretnine Feniks
Kamata na stambene kredite u proseku
iznosi osam odsto godišnje. Bankari kažu
da kamate u skorije vreme neće ni dalje
padati, jer su uslovi kreditiranja i
dalje rizični.
Miroslav Rebić iz Sosijete ženeral banke
kaže da zavisi od banke do banke kako će
da iskoristi tu mogućnost kreditiranja.
"Najveći rizik sada je za banku koji
investitor radi na izgradnji tih stanova
koji se kupuju na kredit i da li će
izgradnju privesti krajnjoj nameni",
kaže on.
Ko se odluči za stambeni kredit od,
recimo, 50 hiljada evra, mora da računa
i na početne troškove: 10.000 evra za 20
odsto učešća, 8.000 evra ostalih
troškovi kao što su porez, takse, usluge
agencije, banke i korporacije, dok su
troškovi upisa hipoteke sada 30 evra,
umesto dosadašnjih 500 evra.
Da se ne bi dogodilo da se isti stan
založi nekoliko puta, formiraće se
centralni registar hipoteka. Podaci o
svim hipotekama u Srbiji na sajtu
Republičkog geodetskog zavoda trebalo bi
da se nađu u oktobru, pri čemu će se
voditi računa o zaštiti privatnosti
građana koji su uzeli hipotekarne
kredite.
Danas počinje primena zakona o hipoteci
Danas - Ponedeljak, 27. Februar 2006.
Beograd
- Zakon o hipoteci koji počinje da se
primenjuje danas ima za cilj da reši sve
probleme koji su postojali u dosadašnjem
hipotekarnom pravu, izjavio je srpski
ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom Milan Parivodić. On je
kazao da bi zakon trebalo da omogući
uzimanja hipoteke na objektima koji su
neuknjiženi, kao i na objektima u
izgradnji. Parivodić je dodao da će se
ubrzati i eventualna procedura prodaje
nepokretnosti pod hipotekom, radi
namirenja potraživanja banke u slučaju
neservisiranja hipotekarnog kredita,
koja bi, kako je naveo, trajala od tri
do šest meseci. Beta
Tatin stan pod hipoteku
Novosti - Petak, 24. Februar 2006.
BANKE odobravaju stambene, a odnedavno i
gotovinske kredite sa većim iznosima,
samo uz hipoteku, kako je i predvidela
Narodna banka Srbije. To su dugoročne
pozajmice na deset i više godina, za
koje banke kao obezbeđenje zahtevaju
zalog nad nekretninom koja je uknjižena,
a od marta kao garancija moći će da se
koristi i građevinska dozvola za tek
započetu izgradnju. Zasada, građani
najčešće pod hipoteku stavljaju stan ili
kuću koju kupuju ili nekretninu koja
pripada roditeljima, a vrlo retko
garanciju traže od daljih rođaka ili
prijatelja.
Zalog nad stanom može da se stavi samo
ako je upisan u javne knjige i to je do
sada bio veliki problem za mnoge
podstanare da pronađu takve nekretnine.
Kako, na primer, kažu u HVB banci koja
je odobrili više od 500 stambenih
kredita, najveći procenat uknjiženih
kvadrata je u Novom Sadu i u ovom gradu
su i odobrili najviše pozjamica. Takođe,
u Vojvodini je lakše uknjižiti stambene
objekte, a procedura stavljanja hipoteke
na stan je jednostavnija i zahteva manju
papirologiju, nego što je u drugim
gradovima u Srbiji.
Šta zakon omogućava da se stavi pod
hipoteku? Pre svega zemljište i to
poljoprivredno, šume, šumsko zemljište,
neizgrađeno i izgrađeno zemljište, što
može da bude dobra garancija za zajmove
koji uzimaju seljaci. Zatim slede
stanovi i delovi zgrada, porodične
stambene zgrade, kuće za stanovanje
zemljoradnika, vile i vikendice,
poslovne prostorije, lokali, objekti
društvenog standarda, fabričke i pomoćne
zgrade, magacini, skladišta, ugrađena
oprema, proizvodne hale, garaže... Zalog
se upisuje na celu neporektnost, na
suvlasnički deo ili na zemljište ili
objekat koji su zajedničko vlasništvo
dvoje ili više ljudi.
Iako nekretnine godinama, jer su u
pitanju krediti na duži rok gube na
vrednosti, bankari ipak najviše vole
kada svoju pozajmicu daju uz hipoteku.
Naime, svaka nekretnina mora da bude
vrednija za određeni procenat od zajma
koji se uzima i najčešće je odnos jedan
prema 1,25, a može da ide i do 1,6 kada
se odobravaju veće keš zajmove. Uz to,
bankari smatraju da stanovi i kuće ne
mogu mnogo da izgube na vrednosti u
narednih 10, 20 ili 30 godina, a neke na
boljim lokacijama, u nekom trenutku mogu
da budu i vrednije. S druge strane,
naplativost kredita sa hipotekom je
gotovo stoprocentna i gotovo nimalo
rizična za banku.
Veoma je važno da su građani koji
koriste zajam sa hipotekom vlasnici ili
imaju založnu izjavu za neku nekretninu
i da nad zemljištem, stanom ili kućom
već ne postoji hipoteka. Za vrednost
hipoteke važni su namena nepokretnosti i
lokacija, starost i vrsta građevinskog
objekta, materijal od koga je podignuta,
udaljenost od javnih puteva, vodovoda i
eletrične mreže... Vrednost procenjuje
sduski veštak, a sudska taksa se
utvrđuje u zavisnosti od visine kredite
i kod opštinskih sudova iznose do 50.000
dinara.
Narodna banka Srbije na svom sajtu
upozorava građane da budu obazrivi kada
uzimaju hipotekarne pozajmice i da dobro
promisle jer su to krediti sa dugačkim
rokom otplate i moraju da računaju na to
da će im primanja i u budućnosti
podmirivati obaveze, kako ne bi ostali
bez nekretnine. Svi dugoročni zajmovi se
odobravaju sa deviznom klauzulom i
dužnik treba da ima u vidu da svaka
promena kursa znači potencijalno i
dodatne troškove. Uz to treba računati i
na izdvajanje za osiguranje nekretnine i
nosioca zajma, a polise se prenose na
banku.
Hipotekarne kredite mogu da koriste i
preduzeća za finansiranje kupovine
poslovnog prostora, uvoza i izvoza,
obrtnih sredstava i investicija. Ove
pozajmice mogu da budu kratkoročne do
godinu dana ili dugoročne sa rokom
otplate od tri do deset godina. Kao
sredstvo obezbeđenja osim hipoteke nad
nekretninom, može da se stavi zaloga na
robi, opremi ili se koriste garancije
prihvatljivih zapadnih banaka ili
koorporacija.
"FOLKS BANKA"
"FOLKS banka" već uveliko odobrava
kredite za izgradnju građevinskim
firmama. Isplata je sukcesivna posle
podnošenja privremene situacije. Nad
objektima koji se tek zidaju do sada
nije mogla da se stavi hipoteka, ali je
uslov za dobijanje zajma bio pravosnažna
građevinska dozvola. Umesto zaloga,
garancija za otplatu pozajmice i
završetak radova je kapital preduzeća
koje se posebno osniva.
KREDITI
U SRBIJI zasada desetak banaka odobrava
hipotekarne kredite. U proteklih šest
meseci nešto više od 1.000 podstanara je
do krova nad glavom došlo uz pomoć
pozajmice. Država u ovoj godini planira
da sa 3.000 novih stambenih kredita
finansijski pomogne mladima do 45
godina. Olakšica će biti i novi Zakon o
hipoteci koji stupa na snagu u
ponedeljak, a predviđa stavljanje u
zalog i objekata koji nisu uknjiženi.
PRE UZIMANJA HIPOTEKARNOG KREDITA,
BANKARE PITAJTE BAŠ SVE
DVE RATE I - ZBOGOM
HIPOTEKARNE kredite za kupovinu stanova
najčešće uzimaju mlađi bračni parovi.
Pre nego što se odluče da založe kuću
koja je u njihovom, ili vlasništvu
njihovih rođaka, imaju bezbroj pitanja
za bankare.
- Šta se događa ako ne platim ratu? Ko
procenjuje vrednost kuće? Moram li ja da
obezbedim veštačenje? Ovo su samo neka
od pitanja kojima me bombarduju - rekao
nam je menadžer zadužen za stambene
kredite u "Komercijalnoj banci". -
Obično se radi o većim sumama novca i
ljudi hoće da znaju svaku sitnicu.
Uostalom, pre nego što počnu ozbiljnije
da razmišljaju o podizanju kredita, ja
im sve objasnim do najsitnijih detalja.
Hoću da se uverim da znaju u šta se
upuštaju - dve neplaćene rate i oduzima
im se imovina koju su stavili pod
hipoteku.
Iskustvo većine banaka je da se pod
hipoteku stavlja stan koji se kupuje.
Može se založiti samo izgrađena i
uknjižena nekretnina. Iako su mnogi
pokušali da založe njive i šume, banke
ih ipak, mnogo ređe prihvataju.
- Već godinama sa suprugom i sinom
stanujem kao podstanar - kaže M. J. -
Mnogo smo razmišljali i rešili da
podignemo kredit i skućimo se. Moji
roditelji su mi dali da stavim pod
hipoteku kuću u Leskovcu, u kojoj oni
žive. Nije im bilo svejedno, ali i ja i
suprug smo stomatolozi i imamo siguran
posao i redovna primanja.
Osim stanova i kuća, pod hipoteku se
mogu stavljati i garaže i lokali. Da bi
pomogli najbližima, svoju imovinu u
zalog stavljaju članovi najuže porodice,
a zatim i ujne, ujke, stričevi, tetke...
- Došao sam na razgovor oko podizanja
kredita. Najbolji prijatelj mi je dao
svoju kuću da je založim pod hipoteku -
objašnjava S. T. kojeg smo u četvrtak
zatekli u čekaonici jedne banke u centru
grada. - Supruga i ja smo hteli da
podignemo kredit od 100.000 evra. Kuća
mojih roditelja u centralnoj Srbiji
procenjena je da vredi 90.000 evra.
Zahtev banke je da imovina koju
stavljamo u zalog bude za 20 odsto
vrednija od kredita koji nameravamo da
uzmemo. Obišli smo sve rođake kojih smo
se setili, ali su nas - ili odbili, ili
imovina nije bila dovoljne vrednosti. Na
kraju mi je moj najbolji prijatelj dao
svoj stan u Novom Beogradu kao zalog.
B. G. PETROVIĆ
Hipoteka i na objekte u izgradnji
Nove bankarske olakšice za kupovinu
stanova preko kredita
Blic - Sreda, 22. Februar 2006.
Stavljanje hipoteke na objekte u
izgradnji, kao i na građevine koje nisu
u katastru, biće moguće od 27. februara,
kada će početi i primena Zakona o
hipoteci. Izuzeti će biti jedino
završeni objekti i oni u izgradnji koji
nisu dobili pravosnažno odobrenje za
gradnju.
Banke pripremaju svoje ponude
stanovništvu te podvrste stambenih
kredita, a pojedine najavljuju
pojednostavljenu proceduru i niže
troškove uspostavljanja hipoteke.
Na osnovu ovog zakona, i investitori i
građani moći će da uzmu hipotekarni
kredit. Hipoteka koja se stavlja na
objekat koji se tek zida ugovara se
između banke i investitora, a kako
objekat niče, tako je i postepen priliv
novca za njegovu izgradnju. Osnovni
uslov da bi investitor mogao da
konkuriše za ovu vrstu zajma jeste da
ima odobrenje za građevinsku gradnju i
da je zemljište upisano u registar
nepokretnosti.
Bankari smatraju da kod ove vrste
stambenih kredita postoji prevelik rizik
za sve učesnike u poslu, zbog
neizvesnosti. Kupci stanova, ipak, snose
najveći rizik, pošto ne stupaju odmah u
posed nepokretnosti, ali su dužni da
odmah otpočnu sa otplatom kredita kada
ga zaključe.
Kada je reč o građanima koji kupuju stan
koji se gradi, procedura je da odu u
željenu banku sa kopijom odobrenja za
gradnju, koji dobijaju od investitora sa
kojim su zaključili ugovor. Potreban je
i ugovor za kupovinu stana koji će tek
biti sazidan.
- Banka procenjuje ko je investitor, ako
mu veruje da će objekat biti izgrađen,
onda će odobriti i kredit građaninu, a
novac se prosleđuje investitoru -
objašnjava Milan Parivodić, ministar za
ekonomske odnose sa inostranstvom.
Od kraja februara, primenom novog zakona
postupak sprovođenja hipoteke biće
pojednostavljen, a troškovi niži.
- Do sada su troškovi uspostavljanja
hipoteke bili jako veliki, čak i do
65.000 dinara i određeni broj klijenata
je zbog toga i odustajao od kredita. Od
27. februara ti troškovi neće prelaziti
iznos od 6.000 dinara. Zasnivanje
hipoteke će se obavljati na osnovu
založne izjave i čitav proces
odobravanja kredita biće skraćen na samo
nekoliko dana. Postupak će se
pojednostaviti jer neće biti suvišnog
administriranja i mešanja državnih
organa - kaže Petar Jovanović, direktor
odeljenja za razvoj proizvoda iz
„Rajfajzen banke“.
Prilikom uspostavljanja hipoteke na
neuknjižen objekat, ona se upisuje u
katastar ili zemljišnu knjigu, i to na
objekat u izgradnji na zemljištu gde se
gradi. Šta to konkretno znači, ministar
Parivodić objašnjava na primeru Novog
Beograda, gde u zemljišnim knjigama nema
stanova, već je samo uknjiženo
zemljište. Hipoteka za objekat u
izgradnji ili na onaj koji je neuknjižen
upisuje se na ulošku gde se vodi zemlja.
U „Hipo Alpe-Adrija banci“ objašnjavaju
da će se investitori ocenjivati u svakom
pojedinačnom slučaju, u skladu sa
dostavljenom dokumentacijom i stanjem
koje veštak iz oblasti građevine utvrdi
na terenu.
Danijela Nišavić
BEZAKONJE NA KVADRAT!
Zgrada u Mosorskoj ulici preko noći s
planiranog 441 izrasla u objekat od
1.900 kvadratnih metara
Kurir - Sreda, 15. Februar 2006.
Stambeni objekat u
Mosorskoj 7, na Voždovcu, koji su
gradski čelnici prošle godine proglasili
proizvodom urbanističke mafije, od skoro
je dobio nove stanare! Istina, grad vodi
spor s investitorima Sinišom Nikolićem i
Božidarom Stojanovićem, ali, izgleda,
bezuspešno. Kako ističe Smilja
Radaković-Jelić, čija se kuća nalazi
kraj velelepnog i za rušenje planiranog
objekta, niko od nadležnih nema nameru
da reaguje.
Kako je Kurir ranije pisao, zgrada u
Mosorskoj je, prema urbanističkom planu,
imala 441 kvadratni metar, da bi po
završetku gradnje naprasno dostigla
1.900 kvadrata. Jelićeva ističe da je
Ministarstvo za kapitalne investicije
poništilo dve građevinske dozvole ovom
objektu. Međutim, "uz pomoć moćnika,
zgrada je zaživela i preživela
uknjiženje", dok je ministar Velimir
Ilić, navodno, obezbedio svetlo, kupanje
i grejanje novim stanarima.
- Nakon dolaska Velje Ilića na
gradilište, zgrada je ilegalno dobila
kanalizaciju, grejanje i vodu. Zatim je
preko noći, na trotoaru, nikla divlja
trafo-stanica, a stanari su dobili
struju. Suludo je što građani rizikuju
svoj novac i kupuju stanove od mafije.
Većina njih kaže da je upoznata sa
situacijom i veruje da će se zgrada
legalizovati - objasnila je za Kurir
Smilja.
Preduzeće za projektovanje, inženjering
i konsalting ARC je 2003. godine radilo
detaljnu analizu, koja je pokazala da je
divlji objekat oštetio susedne kuće i
samim tim im umanjio vrednost.
- Kad se stanovi u Mosorskoj rasprodaju,
investitori neće imati nadležnost i
samim tim će oprati ruke. A ako se nešto
desi mojoj kući, ja neću imati gde da
naplatim štetu koja može da me snađe.
- Za sve je kriva opština Voždovac, koja
sarađuje s mafijom umesto da s
gradonačelnikom Nenadom Bogdanovićem
utiče na brisanje uknjiženje - kaze
Smilja i dodaje da je situacija odavno
sazrela za debelu krivičnu prijavu,
koja, nažalost, već uveliko luta po
Petom opštinskom sudu.
Glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić
kaže da je trenutna situacija alarmantna
kako za nadležne, koji su bili dužni da
reaguju na vreme, tako i za ljude koji
se useljavaju u nezakoniti objekat.
- Posao sam uradio shodno propisima.
Prijavio sam nepravilnosti prilikom
izgradnje i tu se moja obaveza završava.
- Nisam siguran protiv koga je sve
podneta krivična prijava, ali čini mi se
da je prvi gradski branilac podneo
krivične prijave protiv izvođača i
investitora radova. Da li će taj narod
kasnije biti iseljen iz tog objekta,
stvarno ne znam, jer ja o tome ne
odlučujem. A da su rizikovali svoj
novac, svakako jesu, jer nisu dobro
proverili legalnost objekta u Mosorskoj
7.
(A. J.)
Danas - Utorak, 7.
Februar 2006.
U Beogradu živi više od 40 hiljada
Roma
Uređenje naselja po kategorijama
Beograd
- Problem urbanizacije romskih i drugih
neuređenih naselja u Beogradu uskoro bi
trebalo da bude rešen. Trenutno više od
40 hiljada Roma u Beogradu živi u 120
naselja koja su uglavnom neadekvatna za
stanovanje.
- Nisu sva
romska naselja istog kvaliteta.
Najlošije kategorije su slamovi,
Deponija na obali Dunava i naselje ispod
mosta Gazela gde su "kuće" od
negrađevinskog materijala, kartona ili
lima. Ova naselja predstavljaju loše
okruženje za život što se odražava na
zdravlje i navike ovih ljudi. U drugu
kategoriju ubrajaju se nehigijenska
naselja poput onog u Marinkovoj bari i
Orlovskog naselja gde su kuće boljeg
kvaliteta ali ne postoji infrastruktura
- rekao je za Danas Vladimir Macura,
potpredsednik Društva za unapređenje
romskih naselja.
Prema njegovim
rečima, Generalni plan koji je
napravljen rešavao bi problem uređenja
romskih naselja prema kategorijama u
kojima su smešteni. Tako bi naselja
dobrog kvaliteta, koja zadovoljavaju
određene kriterijume, bila legalizovana
kako bi dalje mogla da se uređuju i da
se razvija infrastruktura, najpre
kanalizaciona i vodovodna mreža. Naselja
koja ne zadovoljavaju osnovne uslove za
život, ili su na lokaciji koja za njih
nije predviđena, bila bi raseljena.
- Siromašni Romi prvi put
se ubrajaju u socijalno ugroženu
kategoriju stanovništva Generalnim
urbanističkim planom iz 2003. godine.
Njime su predviđene lokacije za
izgradnju stanova za sve socijalno
ugrožene kategorije građana, pa i za
Rome. Ovi stanovi bili bi u vlasništvu
Grada i izdavali bi se na osnovu
kriterijuma koji bi bili propisani.
Takođe, stanari bi prema svojim
mogućnostima snosili određeni deo
troškova stanovanja. Akcionim planom
Republike Srbije za stambenu oblast iz
2005. godine predviđena su rešenja za
uređenje romskih naselja, kojima se
predviđa uključivanje Roma u redovne
tokove društva u Dekadi Roma. Ovim
planom bi u periodu od 2005. do 2015.
godine Romi bili uključeni u redovne
tokove života.
Bench-Market - Ponedeljak, 6. Februar
2006.
WayPoint Pocket Real Estate Edition
Kompanija Mobile Crossing je ozbacila na
tržište ručni računar sa GPSom, oznake
WayPoint
Pocket Real Estate Edition. Ovaj uređaj
je namenjen i specijalno dizajniran
imajući na umu agente za
trgovinu nepokretnostima. Prema
tvrdnjama same kompanije u pitanju je
prvi uređaj namenjen ovakvom
vidu upotrebe, sa softverom specijalno
prilagođenim ciljnoj grupi kojoj je
namenjena. Uređaj je razvijen u saradnji
sa Pocket Real Estate, firmom koja
proizvodi softverska i druga rešenja na
ovom polju. Ovaj uređaj pored tih
mogućnosti raspolaže i svime čime
raspolaže jedan PDA, sa funkcionalnošću
koju mu omogućuje Windows Mobile
operativni sistem. Preporučena cena za
WayPoint Pocket Real Estate iznosi oko
800 dolara.
B92 -
5.
februar 2006.
Oslo najskuplji, Beograd
na 107
mestu
Njujork -- Nakon što je 14 godina bio
najskuplji grad na svetu, Tokio to više
nije, pošto je na čelnu poziciju izbio
glavni grad Norveške Oslo.
Posebno
osnovana svetska komisija Ekonomist
grup, zadužena za
praćenje kvaliteta života u 130
svetskih gradova, posle upoređivanja
cena stanovanja, hrane i osnovih
potrepština, izračunala je da je
norveška metropola najskuplja na svetu.
Tokio je sada na drugom mestu, a treći
je Rejkjavik. Beograd je pri dnu, na
107. mestu, posle Zagreba, koji je 105,
ispred većine afričkih gradova.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da zemlje u
tranziciji, među kojima je i naša,
beleže veliki rast cena u svim oblatima
koje se vrednuju, a posebno u
nekretninama.
U vrhu liste najskupljih našli su se i
Osaka, Pariz, Kopenhagen, London, Cirih,
Ženeva i Helsinki.
Komisija je ustanovila da su troškovi
života u celome svetu veći nego lane, a
najveći rast zabeležio je Istanbulu, gde
su troškovi života povećani čak za pet
posto, pa se turska metropola našla na
48. mestu.
Porast beleže i Prag (58), Varšava (63),
Kijev (82) i Bukurešt (95.). Gradovi
Severne i Južne Amerike našli su se
između 10. i 30. mesta, što znači da
imaju stabilnu ekonomiju.
Glas Javnosti 3.
Februar 2006
Grad dao četiri parcele zemljišta u
zakup
Grad je, nakon sprovedenog postupka
prikupljanja ponuda javnim oglasom, dao
u zakup četiri parcele neizgrađenog
zemljišta u državnoj svojini radi
izgradnje poslovno-komercijalnih i
stambenih objekata.
Tri parcele od 4.400, 4.793 i 9.648
kvadratnih metara u novobeogradskom
Bloku 11a na uglu Bulevara Mihaila
Pupina i Ulice Trešnjinog cveta pripale
su preduzećima "Alba invest", "Invej" i
"Promo media".
Preduzeće "Alfa invest" će na ime zakupa
platiti 502.796.530 dinara, "Invej"
681.288.367 dinara, a "Promo media"
757.865.334 dinara. Četvrta parcela od
oko 28.235 kvadratnih metara koja se
nalazi između ulice Marijane Gregoran i
Mirijevskog bulevara dodeljena je
preduzeću "Mikos gradnja" po ceni od
406.869.173 dinara.
B. V.
Stanovi Beograd, placevi Beograd, kuce Beograd, reci koje
kucate u Vasem pretrazivacu... |
|