English >>>

VESTI NEKRETNINE - Procitajte najvaznije vesti  i dogadjaje u Beogradu...

Ariva 2006:   :: januar :: februar :: mart :: april :: maj :: jun :: jul :: avgust :: septembar :: oktobar ::
:: novembar :: decembar ::

- povratak na vesti za tekuci mesec...

Arhiva 2006 - APRIL:
 

Nekretnine na vebu

Danas - Sreda, 26. April 2006.
Jedna kompanija za nekretnine, Zillow, iz Sijetla, SAD, odlučila je da uz pomoć Majkrosofta besplatno procenjuje vrednost nekretnina. Pored procene, ona će na svom veb-sajtu Zillow.com prikazivati izgled imanja koje se, anonimno procenjuje iz vazduha, koristeći Majkrosoftov softver mapiranja iz ptičje perspektive. Ta tehnologija omogućuje fotografsko pretraživanje sa rezultatima koji su dovoljno jasni da se na njima razaznaju i pojedinačni automobili ili stanje susedove ograde. Na taj način potencijalni kupac može da vidi da li kuća koju namerava da kupi ima naokolo park-baštu ili oronulo dvorište.
Pošto je tehnologija mapiranja koju je Majkrosoft razvio još u eksperimentalnoj fazi, ona ne mora uvek da prikaže željenu kuću, ali se ta zabuna lako otklanja ako se uporede fotografije u pretraživaču sa onima na mapama Zillows.com, koji prikazuju zemljišne parecele i procenjene vrednosti okolnih imanja. Uz pomoć zemljišnjih katastara Zillow kompanija nada se da će napraviti bazu sa snimcima oko 46 miliona domova širom Amerike. Majkrosoftova tehnologija zasad ograničena je na neka područja oko metropola, ali će ta pokrivenost biti znatno veća do kraja godine. Sličnu tehnologiju razvija i Google, čije mape koristi konkurentska kompanija za procenu nekretnina, ABC.com.
Sa sajta www.zillow.com
 

Stanovi preskupi i uz pomoć države
Za krov nad glavom iskorišćena samo polovina planiranih para iz budžeta
Pored kamate, moraju se namiriti i mnogobrojni troškovi pa kredit od 50.000 naraste do 75.000 evra

Glas Javnosti - Subota, 22. April 2006.
BEOGRAD - Nacionalna korporacija za stambene kredite do sada je subvencionisala oko 800 kredita za mlade i za to je potrošeno oko 20 miliona evra. Za 2006. godinu iz budžeta je izdvojeno 1,3 milijarde dinara, a do sada je iskorišćena petina tih sredstava, dok je od 900 miliona dinara, namenjeno za ove pozajmice, prošle godine iskorišćena tek polovina. U programu vlade učestvuje deset banaka, a u Korporaciji preporučuju da se građani obavezno raspitaju za uslove kod više banaka pre nego što se odluče na stambeni kredit.

Iako su krediti uz subvenciju države najpovoljnije stambene pozajmice na tržištu, građani koji traže krov nad glavom moraju se spremiti da, osim kamate, plate i mnogobrojne prateće troškove. Za ovaj kredit je potrebno uplatiti 10 odsto učešća što za stan od 50.000 evra iznosi 5.000 evra, dok država plaća ostatak od 20 odsto učešća. Posle toga, najveći trošak je porez na prenos apsolutnih prava od pet odsto, koji za ovaj iznos pozajmice iznosi 2.500 evra. Sledeća stavka je trošak osiguranja kod Korporacije koji iznosi od 1,5 do 2,95 odsto, ili od 750 do 1.450 evra za stan od 50.000 evra, kao i fiksna naknada od 30 evra. Uz to se plaća i nadoknada banke koja, od banke do banke iznosi od jedan do dva odsto, ili 500 do 1.000 evra.

Nacionalna korporacija je od skora omogućila građanima da se neki od ovih troškova uračunaju u ratu kredita umesto da se "iskeširaju" odjednom. Za nadoknadu koje banke naplaćuju, ovo je moguće samo ako je ona do 0,5 odsto. U Korporaciji se nadaju da će konkurencija među bankama doprineti da se banke odreknu ovih nadoknada.

Na ovih tri, četiri hiljade evra treba dodati i trošak upisa hipoteke koji sada iznosi nekoliko hiljada dinara. Ipak, zahvaljujući Zakonu o hipoteci, oni koji sada upisuju hipoteku mnogo bolje prolaze od "kolega" koji su to uradili prošle godine kada je ovaj trošak dostizao i 80.000 dinara, pa su građani prvo uzimali keš kredite samo da bi platili dažbine za podizanje stambenih kredita. Kada se u celosti otplati dug, kredit od 50.000 evra, na kraju košta između 67.000 i 75.000 evra.

STAMBENA IZGRADNJA BRIGA GRADA

Kurir - Sreda, 19. April 2006.
Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić juče je odbacio odgovornost za učestale pojave divlje gradnje u Beogradu i za neispunjavanje rokova investitora u izgradnji stanova.
- Sve što se gradi u Beogradu, u nadležnosti je Grada, a ako je nešto od državnog interesa, onda Republika ima svog udela. Vlada je predlagala da se promeni zakon o gradovima, pa tako i o glavnom gradu, i da se neke stvari ipak stave pod kontrolu Vlade, ali je zasada sve što se tiče gradnje u Beogradu, u nadležnosti samog Grada - izjavio je Ilić u Skupštini Srbije.

Produženi rokovi za legalizaciju

Glas Javnosti - Utorak, 18. April 2006.
BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je juče izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojim se uvode novi rokovi i pojednostavljuje procedura za legalizaciju bespravno podignutih objekata. Ova rešenja trebalo bi da pomognu građanima da lakše i jeftinije dođu do građevinskih i upotrebnih dozvola.

Rok za podnošenje zahteva za legalizaciju produžen je samo za one koji su nekretnine sagradili do 13. maja 2003. godine. Umesto glavnog projekta, graditelji će ubuduće moći da dostave samo idejni projekat, skice ili fotografije. Cena legalizacije biće u nadležnosti lokalne samouprave, a trebalo bi da bude prilagođena platežnoj sposobnosti podnosilaca zahteva. Zakonom je ukinuta obaveza plaćanja visoke naknade za korišćenje zemljišta za objekte koji neće moći da budu legalizovani, a opštine će same urediti pravila oko utvrđivanja nadoknade za zemljište.

Prihvaćeno je i rešenje prema kome građenjem objekata do 800 kvadrata i onih manje složenih konstrukcija mogu da rukovode i osobe koje imaju višu školu, položen stručni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva, prenosi Tanjug.

Vratite pare od stambenog fonda

Glas Javnosti - Petak, 14. April 2006.
NIŠ - Udruženje "Naša nada", koje u Nišu već okuplja blizu 2.000 članova, pokrenuće inicijativu da se novac koji su zaposleni do 1993. godine uplaćivali u stambeni fond vrati građanima, ili da im se dodele stanovi.
- Delatnost i zahtevi našeg udruženja izazivaju već veliko interesovanje građana širom Srbije. Jer, mnogo je ljudi koji su godinama mesečno izdvajali 5,5 odsto od svog bruto ličnog dohotka za stambeni fond, a ostali podstanari i posle dve i tri decenije takvih izdvajanja. Ovih dana počinjemo potpisivanje peticije koju ćemo uputiti parlamentu i zatražiti da se za naše zahteve nađu odgovori kroz izmene i dopune Zakona o stambenim odnosima - kaže predsednik "Naše nade" Nadežda Andrejević.

Ona ističe da je posebna nepravda učinjena kada je omogućen otkup stanova za sitne pare, a uz stanove postali su i suvlasnici zajedničkih prostorija i vešernica, koje bi mogle biti dragoceno rešenje za ljude bez krova nad glavom.

Znajući za podstanarsku nevolju mnogih koji su dočekali penzije bez rešenog stambenog pitanja, Udruženje "Naša nada" predlaže da svi penzioneri izdvajaju po jedan evro mesečno, od čega bi nastao fond za rešavanje njihovih stambenih problema. Taj fond bi imao 1,5 miliona evra mesečno, ili 18 miliona evra godišnje, što nisu male pare, kažu u ovom udruženju.

"Niske" kamate viza za ulazak u kreditnu avanturu
Ova godina u znaku bespoštedne borbe banaka za klijente željne stambenih kredita

Danas - Četvrtak, 13. April 2006.
Ako je leto 2004. godine proteklo u znaku keš kredita koje su banke odobravale našim građanima, a prošla godina bila obeležena pravom poplavom raznih vrsta potrošačkih kredita, svi su izgledi da bi ova godina mogla da donese žestoku borbu za klijente koji žele stambene kredite. Do pre godinu dana stambeno kreditiranje bilo je prava retkost dok su kamate na pozajmice bile dvocifrene. Sa početkom rada Nacionalne korporacije za osiguranje kredita stvari su krenule nabolje. Prema rečima Aleksandra Jovića, direktora te Korporacije, kamatne stope su smanjene za trećinu, dok je rok otplate produžen sa 25 na 30 godina. I mada to ne znači da su stambeni krediti postali dostupni svakome kome je stan potreban, činjenica je da je sve više onih koji će moći da dođu do krova nad glavom. I Narodna banka Srbije dala je svoj doprinos rešavanju tog problema jer je ove kredite izuzela iz paketa restriktivnih mera. Osim toga, očekuje se da će konkurencija među bankama tek dati rezultate.

Pre nekoliko dana oglasila se Sosijete ženeral banka koja je efektivnu kamatnu stopu smanjila na 5,8 odnosno 6,25 odsto, u zavisnosti od toga da li se prilikom uzimanja kredita daje učešće od 20 odsto ili ne. Rok otplate kredita produžen je na 25 godina, što uz nižu kamatnu stopu smanjuje i visinu mesečne rate. Mogućnost da se mesečnim prihodima onoga ko uzima kredit pridodaju i prihodi supružnika, učinila je kredite dostupnijim. Jedino ograničenje je da u tom slučaju rata ne sme da pređe polovinu ukupnih mesečnih prihoda. Sosijete ženeral banka je pronašla i mogućnost da se izbegne obavezno učešće od 20 odsto prilikom odobravanja kredita ukoliko se kao osiguranje položi hipoteka koja je 30 odsto veća od iznosa kredita.

- Za kredit od 40.000 evra uz efektivnu kamatnu stopu od 5,89 odsto rata je 243 evra, što znači da mesečna primanja treba da budu 485 evra, objašnjava Miroslav Rebić, izvršni direktor Sosijete ženeral banke za poslove sa stanovništvom, dodajući da to znači uštedu od 10.084 evra u odnosu na kredite koji se odobravaju u drugim bankama uz kamatu od 6,95 odsto ili čak 17.309 evra u odnosu na kredite kod kojih se obračunava kamatna stopa od 7,95 odsto.
U Sosijete ženeral banci snižena je efektivna kamatna stopa i kod stambenih kredita koje subvencioniše država i ona se sada kreće u rasponu od 3,92 do 4,19 odsto.
U ponudi HVB banke našli su se tzv. "neodoljivi" stambeni krediti sa nešto nižim kamatnim stopama. Nominalna kamatna stopa na stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima sada iznosi 4,25 odsto na godišnjem nivou, dok je efektivna kamatna stopa 4,54 odsto. To praktično znači da mesečna rata za kredit u visini od 30.000 evra koji je odobren na 25 godina iznosi 162 evra. Stambeni kredit se odobrava bez ušešća, depozita i žiranata, visina pozajmice kreće se od 10.000 do 100.000 evra, a period otplate je do 25 godina. Važno je napomenuti da klijent ne mora da stavi hipoteku na nepokretnost koja se kupuje, već na bilo koju drugu uknjiženu nepokretnost, na primer stan svojih roditelja koji mora biti adekvatne vrednosti. Uslov za dobijanje stambenog kredita je da klijent ima otvoren tekući račun u HVB Banci i da je uplaćena najmanje jedna mesečna zarada. Ukoliko klijenti žive u bračnoj zajednici, mesečna primanja mogu da se udruže, tako da se kao otplatni kapacitet uzima u obzir 50 odsto ukupnih prihoda domaćinstva.
Euro banka EFG odgovorila je na izazov svojom ponudom stambenih kredita sa kamatnom stopom od 4,35 odsto (nominalno) i efektivnom stopom od 4,64 odsto. Jedna od pogodnosti je, tvrde u toj banci, što potencijalnim korisnicima preliminarno može da bude odobren maksimalan iznos kredita bez prezentovanja predugovora o kupoprodaji nekretnine. I ovi krediti su indeksirani u švajcarskim francima.
Uprkos činjenici da su uslovi stambenog kreditiranja znatno poboljšani, činjenica je da su troškovi koji prate odobravanje kredita još uvek visoki i kreću se i do nekoliko hiljada evra. Ako se tome doda obaveza polaganja učešća ili depozita od 20 odsto i sve administrativne prepreke koje treba uz to savladati, onda je izvesno da su stambeni krediti za mnoge i dalje nedostižni, naročito uz ovakve cene stambenog kvadrata. Tanja Stanković

Hrvati zabrinuti zbog ostrva

Blic Europa - Sreda, 12. April 2006.
Evropska unija juče je pozvala zvanični Zagreb da ne diskriminiše građane EU koji žele da kupe nekretnine u Hrvatskoj.

"U vezi sa slobodnim protokom kapitala, EU je primetila da Hrvatska ne poštuje obaveze" koje je preuzela sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Uniji, a koje "dozvoljavaju državljanima zemalja članica EU da kupe nepokretna dobra u Hrvatskoj", saopšteno je u Briselu.

EU je pozvala Hrvatsku da "korektno primeni te odredbe na nediskriminatorskoj osnovi, da reši nagomilane zahteve evropskih građana koji čekaju i da ubrza proceduru".

Hrvatska ministarka spoljnih poslova Kolinda Grabar-Kitarović odmah je uzvratila da njena vlada radi na izmenama zakona koje će omogućiti da se procedura ubrza, ali je odbacila sve tvrdnje o diskriminatorskom odnosu prema građanima EU.

"Hrvatska ne sprovodi diskriminaciju prema nijednoj zemlji članici", kazala je ministarka na konferenciji za novinare u Luksemburgu.

Za subvencije izdvojeno 19 miliona evra
Preko Nacionalne korporacije osigurano više od 2.000 stambenih kredita

Danas - Četvrtak, 6. April 2006.
Beograd - Do sada je 14 banaka potpisalo ugovore sa Nacionalnom korporacijom za osiguranje stambenih kredita, a devet banaka učestvuje u programu subvencija. Ukupno osigurana suma stambenih kredita premašuje 58 miliona evra. To znači da su poslovne banke osigurale oko 2.100 kredita, dok je za subvencionisane kredite izdvojeno 19 miliona evra - izjavio je juče na konferenciji za novinare Aleksandar Jović, direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita .
On je podsetio da je posle usvajanja Zakona o hipoteci i mogućnosti da se ona može uspostaviti i nad objektom u izgradnji ( samo za objekte za koje postoji izdata pravosnažna građevinska dozvola i čiju izgradnju finansira banka kod koje se kredit uzima) broj potencijalnih kupaca stanova znatno povećan. Jović, takođe, ističe da su u prvom kvartalu ove godine poboljšani uslovi za odobravanje stambenih kredita jer su rokovi otplate produženi do 30 godina.
- Osim toga, kamatne stope na subvencionisane kredite pale su ispod četiri odsto dok su kamate na nesubvencionisane kredite kreću od 5,5 odsto ( za zaduženje u evrima), do 4,3 odsto na kredite obračunate u švajcarskim francima. Administrativni troškovi su kod nekih banaka svedeni na nulu, a u kreditiranu sumu moguće je uključiti i administrativni trošak banke (ako nije veći od 0,5 odsto), trošak poreza na prenos apsolutnih prava i troškove osiguranja kod nacionalne korporacije - ističe Jović.
Odgovarajući na pitanja novinara o regionalnom "rasporedu" odobrenih i osiguranih kredita preko NKOSK u Srbiji, Jović je rekao da je najveći broj stanova kupljen u Vojvodini ( 45 odsto), zatim u Beogradu oko 40 odsto, dok je u centralnoj Srbiji pod ovim uslovima kupljeno deset do 12 odsto stanova. M. J.

Beograd - centar za šoping

Blic Europa - Subota, 1. April 2006.
Istraživanja razvoja tržišta nekretnina u zemljama jugoistočne Evrope, pokazala su da šoping spada među omiljene zanimacije ljudi, posebno u Beogradu. Direktori velikih svetskih kompanija, koji su učestvovali na regionalnoj konferenciji o tržištu nekretnina „Izazovi i budući razvoj“, u Hajatu, smatraju da je to razlog za veća ulaganja u ovdašnje šoping centre.

Biznismeni procenjuju da će beogradsko tržište nektretnina najviše rasti u čitavom regionu i da će u naredne tri, četiri godine nići oko 300.000 kvadrata trgovinskog prostora u Beogradu.

Direktor „Delta investa“ Dejan Racić navodi da će ulaganje u šoping centre privući značajne brendove u Beograd i uticati na strategiju budućih investitora.

- povratak na vesti za tekuci mesec...